http://pdp.rs.ba/ivanic-bih-nece-u-nato-sve-dok-srbija-nije-u-nato-u/

Младен Иванић, члан предсједништва БиХ, не вјерује да ће Босна и Херцеговина ускоро ући у НАТО, нити да ће бити промјена Дејтонског споразума, а геополитичке поруке и наговештаје да будући процеси у региону иду у том правцу сматра политичким провокацијама одређених центара моћи и лобистичких група.

„У БиХ нема консензуса о уласку у НАТО. Али, има у Републици Српској. Док год је Србија неутрална, српски политичари у БИХ заступаће тај став и тешко ће се наћи неки који ће гласати за улазак у НАТО…Све док Србија није у НАТО“, каже Иванић.

Он сматра да је бесмислена оцјена Института ИФИМЕС из Љубљане, који посјету Зорана Заева Сарајеву види као заједнички убрзани пут БиХ и Македонија за улазак у НАТО и ЕУ и као својеврсни сигнал Александру Вучићу да се прикључи и подржи Зајева и Македонију.

„Био сам присутан на састанку са господином Зајевим и није било ријечи о НАТО. Говорили смо о нашим међусобним односима, о потреби да се отвори директна авионска линија Сарајево – Скопље, о потреби да се повећа економска размена. О НАТО, не“, јасан је Иванић.

Мисли и да је прича о чланству БИХ у НАТО „генерално надувана“.

„Рано је о томе говорити. БИХ још није добила ни активирани акциони план за чланство – МАП, а Македонија га има већ, чини ми се 12 година, а још увијек није члан. Дакле о томе – када ће се, да ли ће се – одлучиваће генерације политичара које сада уопште нису присутне“, каже Иванић, али наглашава да у БИХ постоји сагласност о потреби реформе оружаних снага.

Подсјећа да је његов претходник, који је био из Додикове партије, потписао захтјев за активирање МАП-а, али је један од услова за то био и књижење војне имовине у корист институција БИХ, са чим се не слажу у Републици Српској.

„То је један потпуно апсурдан услов који је настао као резултат унутрашњополитичке битке, односно инсистирања Бошњака, а НАТО га је у таквим околностима ставио као услов“, каже Иванић.

Он прецизира да у БиХ постоји 57 такозваних војних перспективних локација. Од тога су 19 у Републици Српској која се противи да оне буду укњижене као имовина БИХ, па ће то, наводи, бити предмет одлучивања на суду.

„Зато мислим да прича о чланству БИХ у НАТО није реална бар једно 10-12 година“, оцјењује и каже да су му зато смијешне „анализе које се извлаче из контекста посјете једног премијера другој земљи“, каже Иванић.

Враћајући се на питање откуд у посљедње вријеме шпекулације – попут наводних информација ИФИМЕС-а из Брисела и Вашингтона да се припрема, а све „због руског утицаја на Србију“, „модулирање Дејтонског споразума, односно укидање паралелних специјалних веза држава потписница тог документа“, или писање Wалл Стреет Јоурнала да би српска влада могла, уз руску подршку, да „анектира дијелове Босне насељене Србима“ – Иванић оцијењује да су то бесмислене тезе, наручене и плаћене од лобостичких група.

„Када би се отворило питање велике ревизије Дејтона, аутоматски би се на столу нашле три концепције. У Сарајеву – сигурно БИХ без ентитета, у Бањалуци независна Република Српска, у Мостару, вјероватно, оснивање трећег ентитета“, каже Иванић, убијеђен да је договор те врсте немогуће наметнути, јер нема ни јединства на међународној сцени.

“Дејтонски споразум је функсионисао јер су иза њега стали чврсто и САД и ЕУ и Русија: Без тог јединства нема промјене Дејтонског споразума, и учесници који би га потписали не би били исти“. Према његовим ријечима, сви досадашњи покушаји ревизије „Дејтона“ су пропали и озбиљне земље знају да од тога нема ништа.

„Због тога мислим да је потхрањивање те идеје, давање лажне наде, која се даје посебно неким политичким структурама у Сарајеву. Ово што сад имамо је оквир у коме се ми можемо кретати у наредних 15 – 20 година“, каже Иванић.

Иванић костатује да је евидентно да је Балкан постао предмет сукобљавања и политичке борбе, пре свега САД и Русије, те да је ту и Европска унија која има свој интерес, и истиче да му није баш драго што се „велики туку“ око нас.

„Јер, кад се велики туку око нас, онда ми мали можемо имати озбиљне проблеме“, каже Иванић.

На питање да ли у неким размишљањима – која се могу чути у реакцијама на дијалог о будућности Косова који је покренуо председник Вучић – можда види неке паралеле или могући бенефит везан за будуцност републике Српске, Иванић каже да не види.

„Србија не прихвата наметнуту независност Косова и Метохије и ја то потпуно разумем. А без тога је немогуће тражити независност Републике Српске“, јасан је Иванић.

Он додаје да је „ то само још један од аргумената зашто се Дејтон неће мијењати и зашто сумња да ће се и питање КИМ решити тако брзо и преко ноћи.

Када је ријеч о унутрашњем дијалогу у Србији о будућем ријешењу за Косово и Метохију, Иванић сматра да је важно дефинисати јасан циљ и интересе које Србија на Косову мора да брани и испод којих у преговорима не може ићи.

„Ваљало би да око тога постоји сагласност. Без обзира на разлике између мене и Милорада Додика на унутрашњо-политичкој сцени, када је ријеч о крупним стварима које су од интереса за Републику Српску, ми знамо сјести. Зато мислим да би и у овом случају било добро да занемаримо све личне анимозитете, и да се утврди минимални степен једнинства. око Косова. Шта је реалан циљ? И шта би се могло остварити?“, закључује Иванић.

ПДП