http://pdp.rs.ba/ivanic-ako-mi-sami-necemo-nece-nam-ni-evropa-moci-pomoci/

Изузетно позитивна политичка ствар била би да се једном каже да је Босна и Херцеговина са Србијом постигла договор и да се зна гдје је граница између двије земље, јер тиме би престали било какви разлози за неке сукобе у будућности,

рекао је у интервјуу за Агенцију Анадолија (АА) Младен Иванић, члан Предсједништва Босне и Херцеговине.

Он је истакао како су “невјероватна глупост и фрустрације” било какве приче и тврдње да ће Босна и Херцеговина Србији поклонити дио своје територије.

“Први пут чујем да је то речено у том облику. Прво, не може бити поклона. Једини принцип може бити квадратни метар за квадратни метар. Шта поклањамо? Је ли то неко видио да тамо има неких рудних богатстава, нечега.

Не знам да ли људи уопште знају о чему говоре, колико је тих квадратних метара у питању? Нити су то неке велике количине, нити је то било шта друго.

Људи који се тиме баве очито не знају да постоје територије које ми третирамо као да су Босна и Херцеговина иако су Србија. Узмите Павловића мост”, навео је Иванић.

Такве приче и тврдње пласирају они који су, сматра Иванић, “типични примјер људи којима није до рјешења и није до договора, него им је до сукоба”.

“Мислим да је овдје потпуно логично када погледате карте, а ти људи који тако говоре нису видјели ни карту, да има неколико тачака у којима је практично дио територије БиХ дубоко у Србији. Ти људи тамо морају проћи кроз Србију да могу доћи до БиХ и да нема друге везе, односно да је немогуће направити пут другачије.

Потпуно један, рекао бих, погрешан приступ о тврдњама поклањања. И више ми он говори о недостатку спремности. Ма, пазите. Ако не буде замјене, живјети је и са тиме.

Али, која је порука свега? Која је порука с тим ставом? То су људи који су правили проблем и поводом Суторине”, поручио је Иванић.

БиХ ништа не поклања Србији

То су, сматра Иванић, “људи којима је стало до сукоба, који тобоже бране БиХ, а рекао бих, лијече своје личне фрустрације”.

“Мислим да је све то ван памети. Нико још није видио никакав приједлог и ти који такве ствари говоре, говоре то потпуно погрешно. Врло је тешко таквим ирационалним приступима наћи рационалан одговор. Ко каже да нама није у интересу да добијемо дио садашње територије Србије. Јер, мораћемо га добити.

Немогуће је то другачије завршити него квадратни метар за квадратни метар истих карактеристика и исправити нелогичности. Све друго је свјесно остављање проблема”, наглашава Иванић и додаје:

“Шта значи уопште спречавати такву једну врсту разговора? Ја мислим да је то само једна типична ароганција људи који тобоже бране државне интересе, а у ствари само промовишу себе.”

И информацију да би БиХ требала дати територију око хидроелектрана Бајина Башта и Зворник, члан Предсједништва БиХ Младен Иванић сматра потпуно погрешном.

“Већ на састанку је договорено да се ту граница неће мијењати, да ће ићи ријеком Дрином. Али, с обзиром на то да је Србија направила те бране, да то припада њима, да ће наши добивати накнаду за потопљено земљиште, да се Србији омогући да 90 година може несметано тамо ставити машину, дизалицу, кран, поправити ствари када то постоји, а не да се морају какве посебне процедуре у таквим условима радити.

Неће се ту мијењати граница, ту на тим хидроелектранама. То показује колико људи знају”, оцјењује Иванић.

С обзиром на приједлог Србије о замјени територије са БиХ на станици Штрпци, у дијелу пруге Београд – Бар, те простора око Рудог, интересирало нас је шта БиХ очекује заузврат.

“То морамо добити као приједлог од Државне комисије за границу Босне и Херцеговине. Просто, није могуће да ми немамо разлога да тражимо дио територије Србије који нам одговара. Ако Србији одговара тај један дио за рјешавање ових проблема, ваљда у БиХ има неко ко је у стању да каже, то је обавеза Комисије и да она каже за нас је најбоље да се та компензација изврши ту и ту.

А, то очекујемо од Државне комисије за границу Босне и Херцеговине. То је њена обавеза. Није Предсједништво БиХ то које ће о томе одлучивати”, наглашава Иванић.

Свако има своје планове о путу Сарајево – Београд

Члан Предсједништва БиХ говорио је и о различитим захтјевима за дефинирање трасе брзе цесте Сарајево – Београд те о иницијативи о доношењу декларације о томе у Парламентарној скупштини БиХ.

“Свако је зацртао неке своје планове и то више нису ни планови између ентитета, него су постали и регионални планови. Имате једну причу из Горажда у Федерацији БиХ, а другу причу из Тузле. Имате једну причу из Бијељине и Брчког и другу причу унутар РС-а, између општина око Сарајева. Шта је смисао цијеле те приче? Мислим да су све приче унапријед, а да ништа још увијек конкретно није договорено.

Евидентно је да би најбоље било да се направи, ја сада говорим као неко ко долази из РС-а, и пут од Бијељине до Кузмина, то је 20 до 25 километара, од којих је пола у РС-у, односно БиХ, а пола у Србији. Сама Бијељина има потребу да то уради, невезано куда пут иде.

Исто тако, као што сам увјерен да ће Србија доћи до Вишеграда, односно до границе на Вардишту, јер је то рекла. Али, мени је потпуно логично да се направи онда и излаз из Сарајева на тај пут, нећемо га изоловати. Када ће се то догађати, не вјерујем тако брзо. Јер је то на дугом штапу и питање је приче о кредиту или о начину. Неће Турска тај пут правити и оставити нам га бесплатно.

Сигурно нико то неће урадити. Имају они довољно потребе код себе да то раде. Тако да је, по мени, све ово бесмислено”, цијени Иванић.

Наглашава како разумије, ако већ иде пут од Сарајева према Вишеграду, “зар није потпуно логично да и Горажде, у ФБиХ, затражи прикључак”.

“Па, није ни то неоствариво. То је двадесетак километара. У сваком разговору све се може ријешити, ако се хоће разговарати. Али, бит ће само овако и никако другачије, неће се ништа ријешити. Зато ја заиста не желим да будем дио тог непотребног сукоба око свега, па и око тога куда ће ићи аутопут”, наводи Иванић.

Пељешки мост није споран, него прилаз бх. мору

Члан Предсједништва БиХ говорио је и о декларацији донесеној у Представничком дому Паралментарне скупштине БиХ о противљењу изградњи Пељешког моста те да ли је БиХ у завади са Хрватском због тога.

“Ја мислим да, прије свега, треба коначно сјести и отворити питање шта се хоће? У основи, није Пељешки мост проблем томе. Пељешки мост је повод да се неке ствари разријеше. Противници Пељешког моста траже двије ствари.

Једно је да мост габаритима омогућава нормалан промет и пролазак бродова што, очито, омогућава, јер тај мост је пројекатован на висину на којој је мост између Копенхагена и Малмеа, односно између Данске и Шведске. Ако њих задовољава, треба и нас да задовољава.

Друго питање, које је далеко важније, је какав је режим уласка бродова у воде Босне и Херцеговине. Тај проблем постоји и он нема везе с мостом. Потпуно је разумљив захтјев БиХ да режим буде такав да ти бродови могу слободно долазити. Чињеница да пролазе кроз хрватске воде не треба да спрјечава људе да и дођу и буду присутни у водама Босне и Херцеговине. То је ствар коју треба ријешити.

Остало, ја уопште не видим шта је проблем. И мислим да опет ту некако као велики државотворци дефинишу свој став, а да не знају шта хоће након тога да направе”, става је Иванић.

Каже да би му било врло занимљиво видјети да неко каже, како сада улазе бродови у Неум када нема моста.

“Ако смо задовољни садашњим системом, а нико није отварао, колико знам, та питања, онда бисмо били задовољни и са мостом. Јер, мост неће ограничавати пролазак бродова.

И мислим да је крајње вријеме да без тих неких великих емоција и глумљења великих заговорника и противника мосту треба да сједнемо и хладне главе и рационално то видимо. Ја, искрено, као неко ко долази из РС-а бих од Хрватске затражио да се може улазити у бх. воде, али бих додатно тражио и да једнако тако приоритет буде изградња моста на Сави, да се коначно Бањалука повеже са аутопутем Београд – Загреб.

Јер, ово што сада Хрватска ради, више нема никаквог смисла. И генерално мислим да су то ствари које се у договору око тога како се мост гради, шта ће бити, могу рјешавати. Дакле, хладне главе и рационално”, поручује Иванић.

Приче о терористичким камповима у БиХ су глупости

Када је прича о тероризму у питању, наводи Иванић, постоје два екстремна приступа. Један је, каже, да се малтене иза сваког ћошка види терористу што, тврди, није тачно, односно апсолутно је нетачно. Али, други, екстремни приступ, истиче Иванић, је онај који каже, не, ми немамо никакав проблем.

“Ми, ипак, имамо проблем и хтјели или не хтјели морамо признати да смо једна земља која је имала пар аката који су врло проблематични. Напад на полицијску станицу у Бугојну није ствар коју треба занемарити, напад на америчку амбасаду у Сарајеву није ствар коју треба занемарити.

Такође, напад на полицијску станицу Зворник није ствар коју треба занемарити, као ни убиство двојице војника ОС БиХ. Дакле, тога има. Не мислим да иза сваког ћошка вири терориста, што апсолутно није тачно, али не бих ни припадао међу оне који би то потпуно игнорисали.

Хладне главе и рационално треба разговарати”, цијени Иванић.

Наравно, каже, у “БиХ имамо и оне ратнике који су били у Сирији”. Човјек који је спреман, објашњава Иванић, да изгуби главу у једној земљи са којом нема никакве везе и који се након тога врати, “па нормално да морате бити сумњичави шта је његов мотив и шта жели да направи овдје, у БиХ”.

“Имате још увијек, ако сам добро схватио, податак о стотињак људи који се још увијек воде да су тамо. То су људи који ће се вратити кад-тад. Сасвим сигурно да су као извор потенцијалне опасности. Не можемо, не смијемо то занемаривати. Али да иза сваког ћошка вребају терористи, да је то тероризам неки, да ми овдје имамо организоване кампове, мислим да су то заиста потпуне глупости”, става је Иванић.

Кад је ријеч о доношењу Декларације о војној неутралности РС-а, што се тиче активирања МАП-а, како наводи Иванић, спречавања активирања формално-правно нема.

“Постоји захтјев за МАП који је у Бриселу поднио тадашњи члан Предсједништва БиХ (Небојша Радмановић), и са и без декларације нема шансе да се донесе другачија одлука.

Ми знамо да када би сада неко хтио да донесе другачију одлуку, да је не би могао постићи, јер око тога не би било консензуса. Дакле, то нема везе са МАП-ом.

То има више везе с тим да се, ако се нешто на том путу деси, одговорност покуша пребацити на некога другог унутар РС-а, па да се каже – ето, видиш, ми смо хтјели да тога не буде, али ови из Сарајева, из Савеза за промјене, нису то подржавали. Дакле, више је њена дневна политичка употреба”, наводи Иванић.

Чланство у НАТО-у би значио подјелу Срба

Међутим, члан Предсједништва БиХ Младен Иванић истиче како око чланства у НАТО-у није било сагласности и неће ни бити још једно дуже вријеме.

“Ја сам то више пута рекао, поновит ћу и сада. Мени је потпуно разумљив став Бошњака да се треба ићи у НАТО, реално говорећи, тамо је земља која се за један велики дио Бошњака везује, а то је Турска. И они сматрају да имају природнг саговорника тамо.

Хрватска је већ у НАТО-у и логично је да представници хрватског народа то очекују. Србија није и врло је тешко очекивати да ће неки од српских посланика рећи да ми требамо да уђемо, без обзира на то што Србија није. Јер би то значило нову подјелу. Јер, не дај Боже некаквог сукоба, то би значило да исти народ може бити на двије различите стране, што није нормално и није добро.

Тако да ја ту Декларацију о војној неутралности РС-а више тумачим за дневно-политичку употребу, за случај да се добије МАП, да се окриви неко други и да се покуша скинути одговорност.

Кључне искораке када је МАП у питању учинио је СНСД и њихова власт, нико други”, става је Иванић.

Истакао је како су га правни стручњаци информисали да ће бити јако тешко изабрати Дом народа Парламента Федерације БиХ након опћих избора у БиХ у октобру 2018. године.

Наводи да се може конституисати Представнички дом Парламента ФБиХ, али Дом народа Парламента ФБиХ, по тренутном стању какво је, не може.

То значи, каже Иванић, да тада није реално очекивати избор предсједника ФБиХ, јер он подразумивјева сагласност у Дому народа Парламента ФБиХ, као ни потпредсједника. Чим немате те функције, наводи Иванић, немате ни Владу ФБиХ, а немате ни Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.

То значи, појашњава Иванић, да ви формално можете конституисати неке органе, као што су Предсједништво БиХ, Представнички дом ПС БиХ, чак се може, каже, изабрати и Вијеће министара БиХ, јер не мора бити потврђено у Дому народа ПС БиХ.

“Али, ви немате конституисан парламент и ништа се онда више не може радити. То у суштини значи да без неке врсте сагласности у промјенама Изборног закона БиХ, то се не може ријешити. Тренутно ми се чини да нико ништа не ради да се нека врста усаглашене врсте промјене Изборног закона БиХ деси и мислим да вријеме неумитно тече.

Мислим да ми неумитно тонемо у кризу сличну оној у Мостару, да нам пријети опасност да БиХ постане као Мостар. Некако смо се навикли да Мостар функционише практично без избора, не знам који број циклуса.

Мислим да је то немогуће, када је БиХ у питању, да се деси. Очекујем, прије свега, разуман однос између СДА и ХДЗ-а БиХ. Ако ту не буде спремности да се ствари рјешавају, увјерен сам да улазимо у суштинску кризу.

Све што говоре да је то због избора, то нема везе. То је у суштини различита концепција”, каже Иванић.

У ФБиХ у парламенту, у Републици Српској директан избор чланова Предсједништва БиХ

За конституисање власти у ФБиХ, односно комплетирања власти на нивоу БиХ, каже Иванић, неспорно је логичније да се ријеши избор Дома народа Парламента ФБиХ, првенствено и због одлуке Уставног суда БиХ.

“То је оно што је ургентно. Ја, искрено, мислим да није ни толики проблем ријешити питање избора чланова Предсједништва БиХ. По мени, оно што је једино логично могуће, разумно, а да истовремено не производи приче о додатним подјелама унутар ФБиХ, то је да у РС-у остане избор какав је био, да се избрише национални предзнак, а да се у ФБиХ они бирају у Парламенту.

Ја уопште не видим шта је то толики проблем, јер су уставне надлежности Предсједништва БиХ дефинисане. Осим симболике, ту нема никакве друге суштинске промјене, јер неће ауторитет чланова Предсједништва БиХ из ФБиХ бити другачији. Ја искрено мислим да је то могуће”, каже Иванић.

Појаснио је и зашто је за директне изборе члана Предсједништва из РС-а, те додаје, да нису били директни, “не би прошао”.

“СНСД је имао више посланика у парламенту и данас би неко из СНСД-а сједио да је то било у Парламенту. Ја сам добио гласове СНСД-ових гласача, ДНС-ових, Социјалистичке партије. Волио бих да је тако могуће и у Федерацији БиХ, али очито није.

И ако већ не може тако у ФБиХ, онда је једини разуман начин избор у парламенту, с тим да се онда каже један члан се бира из РС-а у општем закону, а два се бирају из ФБиХ, те да из једног народа не може бити више од једног. И ријешили сте и Сејдић-Финци и све. Зашто то људи не желе да ријеше, посебно у ФБиХ? Стичем утисак да свима одговара сукоб, а не рјешење.

Јер, када сте у сукобу, онда сте као важни, ако ствари рјешавате, онда као нисте важни и немате као неку тежину. Зато мислим да су веома мале шансе да се ово ријеши и мислим да БиХ послије идућих избора улази у још озбиљнију кризу.

Можда има људи који вјерују да тако треба урадити, па да ће онда као неки чир да пукне, па ће се као десити нешто што сви очекују да ће се десити. Ја мислим да је то јако, јако погрешно”, поручио је Иванић.

Проблеми који су утицали да у Предсједништву више “није сјајно”

По његовом мишљењу, није толики проблем предизборна кампања колико суштински чињеница да и даље постоје три дугорочно различите визије Босне и Херцеговине. Чак ни то не би био проблем, каже Иванић, ако имате разумне људе који, знајући да је то тако, ће рећи, хајде, нећемо се онда свађати, разликујемо се у стварима, хајде да оставимо ствари око којих се разликујемо по страни и хајдемо покушати дефинисати као приоритете ствари око којих се можемо договорити.

Једно вријеме је то функционисало, каже Иванић, у актуелном сазиву Предсједништва БиХ, првих годину-годину и по дана.

“Рекао бих, било је изванредно. Ниједног сукоба није било између нас. Све ствари су ишле на најдиректнији могући начин. Функционисали смо баш како треба, да би, међутим, сада, након оних ирационалних, потпуно непотребних ствари, типа објаве резултата пописа становништва, 9. јануара и све остале ствари произвеле тако негативну климу да је то једноставно довело до потпуне блокаде”, каже Иванић.

Он наводи како је Предсједништво БиХ било добро кренуло, показало да је могуће и у условима сложене БиХ имати позитивни амбијент, да би се, на жалост, ствари потпуно окренуле и умјесто договора, ушло се у сукобе.

“Вјерујем да томе нисам дао допринос. Ја нисам ниједну од тих тема произвео. Ја сам само био присиљен да реагујем на проблеме који су други отварали. Понекад је мој одговор био и жесток, али није производио кризу.

Ја сам се увијек трудио да не намећем ствари које би другима биле проблем. Морао сам реговати када је неко наметао ствари које су мени проблем. Очекивати да ја у име БиХ изађем и кажем – не, 9. јануар неће бити празник, било је потпуно нерационално, непотребно и, чак, мислим, иритантно.

Очекивати од мене да кажем да 200.000 људи који су пописани у БиХ, а за које сви знамо да не живе у БиХ, да је то нормална ствар, потпуно је погрешно. Очекивати да на ванинституционални начин покушаја дизања ревизије тужбе против Србије ја треба да кажем да то је уреду, било је потпуно погрешно.

Те ствари су произвеле тај негативни амбијент исто као што може и ово питање с почетка, да ли БиХ поклања нешто Србији. А, принцип је метар за метар. Боже ме сачувај, просто мислим да је огроман проблем у главама тих људи који такву мисао уопште могу да изрекну”, сматра Иванић.

О кандидатском статусу за ЕУ кад буду предати одговори на Упитник

Члан Предсједништва БиХ Младен Иванић говорио је и о томе да ли је у оваквом политичком амбијенту 2018. већ унапријед изгубљена за БиХ те да ли су они који говоре о кандидатском статусу БиХ за чланство у ЕУ наредне године превелики оптимисти.

“Примијетили сте да ја о томе не говорим. Примијетили сте да ја упорно инсистирам да идемо корак по корак и да завршимо прву ствар, да би говорили о кандидатском статусу, а то је да припремимо одговоре на Упитник.

Ми смо у фебруару ове године имали причу како су одговори припремљени и да их само треба спојити. Ево нас у новембру и још увијек одговора нема. О кандидатском статусу ћу моћи евентуално говорити када једном предамо одговоре.

Прије него што их предамо, о томе не могу”, каже Иванић.

Одговори на Упитик ЕУ су, како наводи Иванић, само један од услова, заправо предуслова.

“Чак бих рекао, нису ни толико кључни колико позитиван политички амбијент. Ко ће нам дати статус ако не можемо ријешити избор органа. Какав кандидатски статус можемо очекивати ако због недостатка сагласности о Изборном закону БиХ пријети опасност да више нема ниједне озбиљне институције власти у БиХ.

Па није свијет, и није Европа до те мјере ирационална да ће себи омогућити тако нешто. Па ваљда је правна претпоставка конституишите власт да бисмо могли даље разговарати. Ја бих волио да се то деси, ја бих волио да ми 2018. добијемо кандидатски статус у ЕУ, али то не зависи од Европе.

То зависи од нас. Ако ми то сами нећемо, неће нам ни Европа моћи помоћи”, поручио је у интервјуу за Агенцију Анадолија Младен Иванић, члан Предсједништва Босне и Херцеговине.

ПДП РС