*Изетбеговић је Вучићу гарантовао безбједност. Добар домаћин стоји уз свог госта. У Сребреници тако није било

Младен Иванић сутра ће окончати осмомјесечни мандат на челу Предсједништва БиХ. Тим поводом дао је ексклузивни интервју Вечерњем листу. И док је почетак с повратком у канцеларију коју је напустио након првих демократских избора прије 25 година био оптимистичан и пун елана, дјелимично се све пореметило инцидентом у Сребреници и подизањем напетости око резолуције и хапшења Насера Орића. Иванић сматра да је било покушаја зараде политичких поена на сребреничким жртвама и изрицања неке нове врста пресуде.

Је ли напад на Вучића био организован или бар политички обојен?

Тешко је сада рећи је ли то био организовани напад или не. Тај одговор препуштам надлежним институцијама. Али оно што сам ја видио шта се догодило, показало се да је напад био подржан од велике масе људи који су тамо били, што показује да је постојало политичко окружење за такво нешто. То политичко окружење је практично формирано данима прије годишњице сребреничке трагедије кроз невјероватне политичке битке које су се развиле. Због Орића је отказана посјета предсједника Србије којег најмање са једном трећином становника ове државе вежу посебни односи. Трећина становника БиХ доживљава предсједника Србије пуно ближе него било кога другога. И не само то. Не само да је отказана посјета предсједника те државе, него је и премијер нападнут. Нажалост, то је поздрављено, понављам, од масе људи која је била присутна. Зато је више него јасно да је постојао амбијент за овакав расплет. А зашто је до њега дошло, најбоље знају бошњачки политичари.

Је ли по вама случајно господин Вучић рекао да се није одмах јавио Бакиру Изетбеговићу, а медији су, позивајући се на безбједносне изворе, навели да трагови напада воде до самога Орића и Изетбеговића. Хоћете ли колегу у Предсједништву питати о тим наводима?

Ми смо већ о томе разговарали и он то јасно одбија. Међутим, стоји чињеница да је он позвао господина Вучића у усменој комуникацији и да му је гарантовао безбједност. Подсјетићу вас да, када су били они тешки догађаји у Бањалуци, ја сам ушао међу Бошњаке како бих спријечио да се њима било што догоди. Ја нисам видио ниједног бошњачког политичара око Вучића у тим тренуцима. Све то оставља велики број питања. Добар домаћин би био уз свог госта коме пријети опасност цијело вријеме. Нетко од битнијих бошњачких политичара је морао бити цијело вријеме око Вучића и својом близином му дати својеврсну заштиту. То се, нажалост, није догодило. Очекујем да ћемо у предстојећем сусрету с Вучићем имати прилику и изван медија на неслужбен начин поразговарати о тому, те сумњама које се појављују.

Какве се поруке и поуке могу извући из овога инцидента?

Итекако велике. У посљедњих мјесец и по дана видјели сте да се поводом Сребренице водио политички рат, а да су жртве биле потпуно у другом плану. Жртвама се нико није бавио, него само тиме ко је крив, ко добија политичке бодове, а ко их губи. У томе је направљена једна врста својеврсног политичког рата који је реториком подсјећао на ратно вријеме. Ми смо се далеко вратили уназад и било каква прича о економији, инвестицијама, запошљавању није имала изгледа. Ја сам на то упозоравао све, укључујући међународне институције. Прије четири мјесеца сам имао информацију да ће се писати ова резолуција. Позвао сам на затворени састанак све кључне амбасадоре и рекао да знам како је тешко одустати од резолуције, али сам позвао да је пишу на начин да спаја, а не раздваја људе. Ништа се од тога није послушало и очито је да су превладале снаге које су Сребреницу искористиле за наставак политичких сукоба.

Малоприје сте споменули ријеч рат. У БиХ тај рат, за разлику од већине других широм свијета, није завршио побједницима или пораженима. Је ли ова резолуција требала имати такав резултат?

Евидентно је било да је тако. Бирократе које су је писале у Форин офису или негдје у Њујорку то можда нису имале као намјеру, али очито је да је за резолуцију било јако пуно лобирања. И очито је да се претворила у неку врсту политичке битке не само унутар БиХ, него битке поводом БиХ међу великим силама која је окончана у Савјету безбједности УН.

Резолуција није прихваћена?!

Њен крајњи резултат је негативан јер није могла ништа добро донијети на овај начин. С друге стране, имали смо испружену руку помирења коју је неко требао прихватити. Прије Вучићева доласка у БиХ ту руку истински нико није хтио прихватити чувајући ‘углед’ унутар свог бирачког тијела. Очито је да ни на једној страни нисмо имали спремности за прихватање било какве резолуције, па и оне универзалног карактера јер је тумачена као питање побједника и поражених. У БиХ не може и не смије бити ни побједника ни поражених.

Краткорочно су посљедњи изгреди и напетост око резолуције пореметили односе Срба и Бошњака, али и Србије. Хоће ли имати дугорочне посљедице?

Имаће посљедице и требаће великог напора да се ствари нормализују. Сада ће се будно посматрати свака ситница. Једна држава је доживјела да одбија посјету предсједника, а да јој премијера када дође изразити саучешће и саосјећање за злочине каменују. Не знам што се може теже догодити да се схвати како то не може тако функционисати. Они који су до сада мало политички размажени, а ту прије свега мислим на бошњачку политичку елиту која мисли да може радити шта жели, морају схватити да је то вријеме прошло и да су почињене озбиљне грешке. Није Насер Орић вриједан предсједника Србије. И није нормално то довести у исти контекст. Треба прихватити те чињенице и онда направити заокрет, почети радити на реформама и равноправном наставку заједничког живота.

Нисте отишли на посљедњу церемонију у Сребреницу, хоћете ли отићи поклонити се жртвама?

У Сребреници сам био два пута. Прије десет година када је то било пуно теже. Показао сам поштовање и наравно да ћу опет отићи, али не на начин да од тога правим медијски шоу, или да га злоупотребљавам за себе. Кључно је поклонити се страдалим људима. Но, ја док сам политички активан никада нећу пристати да учествујем у политизовању Сребренице, или било каквог другог сличног догађаја.

Јесу ли резолуција и све што се збивало имали амбиције, капацитета и снаге покренути реконструкцију Дејтона  и укидања Републике Српске?

Не може. То не може резолуција чак ни отворити. Сувише је пуно времена прошло откако је настала Република Српска. У питању су десетине година. Немогуће је укинути РС јер нема ни међународне сагласности за то. Кључни потписници нису за то, нису чак ни земље за које се обично мисли да су против РС. Нису за то САД ни остале западне земље. Резолуцијом се, међутим, покушало ојачати ауторитет појединих лидера унутар властитог народа.

Недавно сте рекли да је правосуђе заборавило случај Орић. Зашто то тврдите?

Трагично је да се тако често хапсе људи и задржавају у притвору који ни из близа нису тако повезани са злочинима као што је Орић, а да га се истовремено чува од прогона. И не само Орић, него и Дудаковић и читав низ других војних и политичких особа код Бошњака. Нико ме не може увјерити да је то резултат правде. Врло добро знам ко су људи који су суђени од правосуђа БиХ, често и политички. Најчешће су то Срби и Хрвати, а у војном дијелу засигурно је највише Срба. Бошњака скоро и да немате. Зато није у питању правда, него политички однос. За то су једним дијелом одговорни и међународни функционери који су управљали правосуђем, који су га користили за обрачун с политичким функционерима и дали простор Бошњацима да се створи осјећај како су они невина страна и да не требају бити процесуирани. Док је тај однос такав, неће бити мира, среће и правде. У годинама које долазе правосуђе треба промијенити тај однос.

Није ли онда предсједник РС Милорад Додик у праву када организује референдум о правосуђу БиХ?

Не мислим да је у праву. Подсјетићу вас да је он продуживао мандат рада страним судијама и тужиоцима о питању ратних злочина и био задовољан јер су се престали бавити корупцијом и криминалом. Његовим гласовима у парламенту тај суд је добио правни легитимитет насупрот ПДП-у и СДС-у. Но, када бих знао што је корак послије референдума, можда бих о томе размислио, али имам осјећај да Додик не зна одговор на то. Зато ми све то изгледа као велика политичка игра. Видјећемо шта је тачно посриједи јер ових дана трају разговори. Нама треба врло јасан одговор шта даље уз претпоставку да ће људи гласати против наметнутих закона, а евидентно је да хоће.

Господин Додик и уопште учешће Савеза за промјене, а посебно СДС-а у власти на нивоу БиХ, оцјењује издајничким?!

Ја бих волио чути макар један потез који сам у осмомјесечном мандату учинио на штету интереса РС и Срба. Напротив. Мислим да сам посебно ојачао позицију Срба у заједничким институцијама, али и међународној заједници. Јако се уважава што ја и остали представници РС мислимо. На модернији, савременији начин сам чувао РС. Једина разлика између мене и њега је у томе што не мислим да чување РС подразумијева свађу с Бошњацима и Хрватима. Чување РС подразумијева сарадњу, компромис и политичку борбу у којој ћете се изборити за своје интересе.

Који вам је био најтежи тренутак у осам мјесеци предсједавања Предсједништвом БиХ, односно најрелаксиранији?

Дефинитивно око Сребренице је најтежи тренутак. Био сам дубоко разочаран отказом посјете предсједника Србије због Орића који је у најмању руку контроверзан, а повезује га се са криминалом и злочинима. Све то догодило се јер бошњачки политичари нису могли прихватити чињеницу да и њихови људи могу бити хапшени. То је на извјестан начин било и шокантно за мене. Најрелаксиранији сам био када сам се сусрео с предсједником Црне Горе Филипом Вујановићем у Требињу након што је успјешно окончан спор око Суторине.

Реформска агенда је на столу, очекују нас бројна искушења. Како гледате на тај процес?

Одмах након годишњих одмора, јер сада није реално очекивати спровођење реформи, треба утврдити најприје колики је финансијска конструкција реформи. Очекујем јасан одговор износа новца који ће нам одобрити међународне финансијске институције. Не треба бити наиван и треба се оштро борити за што је могуће већу финансијску подршку. Лично ћу око тог дијела предузети активности. Након тога треба усагласити преостали дио реформских мјера којих нема пуно. Остаје отворено хоће ли се и када разговарати око висине стопе ПДВ-а. РС инсистира да буде у овој години, а међународне институције траже да то буде сљедеће године. Но, разлика је тако мала и не би требала угрозити овај пројект.

Но, раније ваша странка ПДП је инсистирала на промјени стопа ПДВ-а?!

Ми јесмо за увођење двије стопе ПДВ-а, али не и за опште повећање. Са повећањем ПДВ-а би се смањила потрошња и био би то директан удар на грађане.

У питању је извјесни пакет подршке и реформи, својеврсна мрква и батина. Колики износ финансијске потпоре очекујете?

Нисам до сада чуо да су преговарачи говорили о таквој врсти пакета реформи и финансијске подршке. Све се то као подразумијева, али ћу ја инсистирати да морамо знати о коликом се износу ради прије него што уђемо у овај процес. Не бих рекао да поред редовних програма ММФ-а, Свјетске банке и других финансијских институција има нешто посебно. Ја, међутим, сматрам да је поред ових институција БиХ потребно осигурати додатну подршку. Једним дијелом грантовску према буџетима, посебно ентитета, јер ће бити у најтежој ситуацији, али и један дио да грађани јасно могу препознати и рећи како је ово настало уз подршку Европске уније. Нисам стекао утисак да се на другој страни на тај начин размишља и превише су ствари формално постављене.

Подношење захтјева за чланство у ЕУ до краја године?!

Ако заиста усагласимо реформе, затим механизам координације, а мислим да ћемо га ријешити, ми имамо све услове да се то направи. Наш захтјев неће бити одбијен и остаће нам још како ријешити питање ‘Сејдић-Финци’, односно, прецизније, како ће се ријешити питање избора Хрвата у заједничким институцијама. Сада сам око свега овога већи оптимиста јер заиста вјерујем да постоји простор за компромис јер је награда велика. Након тога ми сигурно постајемо земља кандидат.

Какав утисак носите након сусрета с канцеларком Ангелом Меркел, постоји ли заиста снажан вјетар у леђа за БиХ?

Дуго сам на политичкој сцени и у два наврата сам раније био код Ангеле Меркел у њеној канцеларији у Берлину, али и недавно у Сарајеву. Раније је постојао велики умор у ЕУ од нових чланица јер су доносиле проблеме, а не велику стабилност и корист. Но, у разговору с њемачком канцеларком стекао сам утисак да постоји посвећеност како би западни Балкан ушао у Унију. То је за мене највеће охрабрење. Њемачка ће на томе чврсто инсистирати ако јој будемо давали аргументе. Ако не искористимо ову иницијативу, мислим да се у сљедећих десет година ниједна озбиљна земља неће појавити која би тако снажно подупрла БиХ и да би ми остали заробљени у песимизму, депресији и својим сјећањима на прошлост, сукобима и свађама. Зато је императив искористити ту њемачку иницијативу.

Слиједе тешки резови и тешке реформе, а БиХ се налази готово у сличној позицији Грчке која је додуше чланица ЕУ. Без перспективе, без реформи, а с реформама велика искушења?!

Ми не можемо без реформи. Остати живјети на овај начин нема смисла. Они који су задовољни бориће се за останак стања, али највећи број људи није. Нама је избор иоле нормалан живот, или даље задуживање и пропаст.

Постоји ли синергија САД-а с Европском унијом око спровођења ових реформи будући да се то у ранијим процесима показивало кључним за успјех или пропаст?

Ја је видим. Они су давно постигли договор како је БиХ питање за Европску унију. ЕУ је развио своју стратегију и унутар њега САД је чврст савезник. Без њих не би било ни концепта програма ММФ и Свјетске банке будући да су тамо највећи дионичари. Не бих говорио о детаљима, али они су у овоме случају мање битни. На глобалном плану постоји сагласност.

Је ли реално понављање сценарија из фебруара прошле године са социјалним немирима ако не дође до опредјељења власти БиХ за реформе и истодобну финансијску подршку?

Договор с ММФ-ом може предухитрити или бити механизам да се такве ствари више не понове јер ће људи видјети да се нешто ради и мијења. Без тога ја сам потпуно сигуран да би то имали, неважно би ли то било ове јесени, или пак на прољеће сљедеће године. Потпуно је логично да ће протестовати људи који годинама не могу наћи посао и који не виде перспективу живљења у БиХ.

Је ли реално очекивати да се у предстојећем раздобљу, када се буду спроводиле економске реформе, догоде и политичке промјене прије свега изборног законодавства, и друге промјене од којих највећа очекивања имају управо Хрвати с обзиром на њихову позицију?

Биће сигурно и политичких промјена јер је немогуће очекивати спровођење једних без других. Економске реформе носе и политичке промјене. Погледајте какав се Грчкој велики заокрет догодио. Истина, у условима још драматичнијих економских промјена. Неке странке су практично нестале, а неке друге су се појавиле. Нешто се можда догоди и у БиХ. У БиХ дуго времена уопште имамо један исти мање-више естаблишмент, било да се ради о особама или по странкама. Нема нових лица. Вјерујем да ће се у сљедећем раздобљу појавити доста нових лица на политичкој сцени и да ће је генерација која је дуже на сцени полако напуштати.

А вјерујете ли ви у ову генерацију политичара, свакако и у вашу, да може направити велики важни искорак у односу на досадашњу матрицу односа те да се доносе ‘одлуке од којих ћемо сви имати користи’. Јесте ли се одмакли од ове изјаве коју сте дали на почетку мандата?

Ја и даље вјерујем да ћемо успјети направити искорак. Али, посљедњи догађаји око Сребренице су мој оптимизам значајно смањили. Показало се да је велики број политичара ради личне лагодности жртвовао општи интерес. Мало је људи који су спремни преузети политички ризик и да не буду баш најбоље схваћени у својој националној средини, али како би направили дугорочно добре потезе. У случају Сребренице није се показала спремност показати отвореност за нови приступ да би сви извукли важне поуке. Мислим да сам ја тако радио и наставићу и даље, али догађаји посљедњих неколико седмица су спласнули оптимизам који сам имао на почетку мандата.

Каква је била сарадња у Предсједништву у ових осам мјесеци с колегама Човићем и Изетбеговићем?

Сарадња је била добра. Значајно смо се разликовали у мишљењу у случају хапшења Орића, отказивања посјете Николића и односа према резолуцији у Савјету безбједности УН. У другим случајевима тешко да бих нашао нешто око чега се стварао велики проблем. Углавном смо се усуглашавали иако морам бити искрен у посљедњој кризи се нисмо међусобно лично прозивали и конфронтирали. То сматрам јако битним за наставак сарадње и у складу је с договором с почетка мандата да се међусобно не сукобимо.

Како бисте на крају оцијенили ваш мандат на челу Предсједништва БиХ?

Прије свега, имали смо снажну дипломатску иницијативу. Имали смо поход Папе, посјету Ангеле Меркел, Федерика Могерини је у два наврата била у Сарајеву. Имали смо посјету предсједнице Хрватске Колинде Грабар-Китаровић, предсједника Бугарске, а и три члана државног врха су ишла у Брисел. У Луксембургу смо имали састанак са Савјетом министара ЕУ посвећен БиХ, предсједавали смо Савјетом Европе и имали врло запажен иступ. Била је то заиста снажна међународна активност којом смо се у најбољем могућем смислу трудили да афирмишемо БиХ у свијету. Сматрам то важним у сљедећем раздобљу које долази. Надам се да ће и колега Човић који ће сутра преузети предсједавање Предсједништвом БиХ наставити с том снажном иницијативом.

Извор:

http://www.vecernji.ba/stranci-su-stvorili-osjecaj-bosnjacima-da-ne-trebaju-biti-procesuirani-1014997