http://pdp.rs.ba/ivani-za-politiku-nisam-siguran-u-pu/

Сарајево – Ниједан човек, а поготово не Насер Орић, није вредан да се због њега односи две земље уведу у кризу, каже председавајући Председништва БиХ Младен Иванић и напомиње да је погоршању ситуације у БиХ, осим хапшења Орића, у великој мери допринело и непотребно такмичење у резолуцијама о Сребреници које се одједанпут догодило у међународним институцијама.

„Уместо да је Сребреница прошла као догађај у коме се показује поштовање према жртвама, она се са свим тим силним резолуцијама претворила у прворазредан политички догађај око кога у БиХ неће бити сагласности. Зато мислим да смо из једне позитивне фазе ушли у једну врло ризичну фазу и да ће од мудрости кључних политичких личности у БиХ зависити да ли ћемо ствари смирити и држати под контролом и окренути се будућности, или ћемо се опет дефинитивно вратити у прошлост, а то значи сукобима. Ја сам за ово прво”, каже Иванић у интервјуу за „Политику”.

Иако оцењује да је председник Србије Томислав Николић у реаговању на „потпуно беспотребно отказивање посете Сарајеву” показао, „не само сву ширину и озбиљност међународне политике коју званични Београд води, него је оставио и отворен простор у неком будућем времену за побољшање прилика”, Иванић не очекује да ће, након последњих догађаја, тако брзо доћи до отопљавања односа између БиХ и Србије.

„Мислим да се брзо после овога неће ништа десити, поготово ако Сарајево, и то доминантно бошњачки део Сарајева, не промени генерални приступ односима са Србијом. Актуелна власт у Србији, као и све претходне, показала је доста ширине, али, очито, да се томе у бошњачком делу Сарајева није истински веровало. Док год тај део политичког амбијента у БиХ не схвати да је рат прошао и да је дошло време сарадње, ти односи неће бити добри, а већу штету од тога имаће БиХ.

Ви, дакле, сматрате да је Сарајево превише оптерећено прошлошћу…

Да, дефинитивно, и ја могу то да разумем. Али, политика будућности мора искључити те емоције. Нико Сарајеву не забрањује, нити може ограничити право да носи емоције у односу на рат, да сматра да је највећа жртва и слично. То је њихово право, али то не сме оптерећивати односе због будућности и то, не само због будућности регије, него искључиво и, пре свега, будућности БиХ.

У јавности се спекулисало да је посета председника Србије одгођена због одређених „сигнала” из обавештајних кругова…

Није било никаквих сигнала, али не искључујем могућност да је можда могло бити и инцидената. Морам искрено рећи да је и господин Бакир Изетбеговић истински желео да та посета прође добро и у једном позитивном амбијенту. Међутим, десио се „случај” Орић након чега је, чини ми се, Изетбеговић био изложен огромном притиску једног неформалног дела структура, претпостављам посебно Удружења „Мајке Сребренице”. Хоћу да кажем да одлагање посете није последица његове личне одлуке, већ амбијента створеног у Сарајеву и притисака.

Председништво БиХ добило је британски предлог резолуције о Сребреници која је већ усковитлала политичке страсти и изазвала опречна мишљења не само у БиХ, већ и у региону, па и шире. Хоћете ли расправљати о тој резолуцији и какав ће бити ваш став?

Ми се о томе нећемо изјашњавати. БиХ није тражила ту резолуцију, БиХ није чланица Савета безбедности и стога нема обавезу да се изјасни. Та резолуција је битка неких других, битка земаља чланица Савета безбедности и она од нас не зависи. Што се мене тиче, ја сам, без дилеме, против резолуције, јер сматрам да је она потпуно непотребна и да би изазвала даље поделе у БиХ. Не знам шта је уопште био циљ оних који су је предложили.

Колико су, према вашем мишљењу, реална очекивања да ће Русија уложити вето на британску  резолуцију?

Мислим да ће Русија урадити све да се дипломатским путем дође до усаглашеног текста, ако је то могуће. А да ли ће ићи на вето или не, то заиста не знам. Сматрам да би и друге земље чланице Савета безбедности требало да имају разуман став и да покушају доћи до текста који ће бити општеприхватљив. А ако ће то бити битка, онда не само да ће бити подељена БиХ и регион, него и Савет безбедности, а онда је значај такве резолуције потпуно небитан. Свако ко је разуман зна да није добро да се наставе поделе поводом БиХ.

Поједини аналитичари тврде да је прича о резолуцијама врста притиска с крајњим циљем да се Сребреница издвоји из састава РС и да јој се додели специјални статус.

То је апсолутно немогуће, та прича је нереална јер би то значило распакивање Дејтонског мировног споразума, а то би тек био потпуни хаос. „Поплава” резолуција је резултат амбиције њихових аутора да се промовишу у медијима и представе као политичке личности. Није њима стало ни до Сребренице, ни до жртава, њима је стало до властите афирмације, а Сребреницу користе као повод.

Европски пут БиХ поново је у застоју, јер политичари не могу да се договоре око програма економских реформи, иако су су се, након немачко-британске иницијативе, то јест новог приступа ЕУ према БиХ, и писмено обавезали да ће те реформе провести. Како то коментаришете?

Они су се усагласили, а онда је искрснуо проблем око приватизације електропривреда коју и ја не подржавам, а не подржава је ни позиција ни опозиција у РС. Мислим да је то погрешно, можемо разговарати о реструктурирању, али о приватизацији не. Међутим, ја сам оптимиста и верујем да ће договор ускоро бити постигнут, јер ако постигнемо договор следи озбиљна финансијска подршка и РС и Федерацији БиХ. А договор је да ће сваки ниво власти спроводити реформе за које је надлежан, што значи да РС нико ништа не може наметнути.

објављено: 19.06.2015.

ИЗВОР: http://www.politika.rs/rubrike/region/Nisam-siguran-u-Putinov-veto.sr.html