Дипломатска иницијатива коју је покренуло Предсједништво БиХ и европска иницијатива су шансе које БиХ не би смјела пропустити, рекао је Младен Иванић, предсједавајући Предсједништва БиХ.

„Ако не, онда ће то бити један дипломатски бљесак, који ће се опет завршити у сивилу, у безвољности, бесперспективности и депресији. А то апсолутно не би било добро“, рекао је он.

НН: Шта бисте препоручили младом човјеку с дипломом у џепу – да ли да иде одавде, или да, ипак, остане?

ИВАНИЋ: Такву дилему сам имао и ја 1991. године, тада сам имао тридесет и нешто година. Одлучио сам да останем. Мој савјет је кад можете отиђите у свијет, али се на крају вратите и нека вам буде изазов да утичете да се ствари мијењају. Ако се нисте спремни бавити промјенама, онда отиђите.

НН: У РС имамо један политички блок, на нивоу БиХ други, и видимо како ствари траљаво иду. О томе говорим кад кажем…

ИВАНИЋ: Ја не мислим да сам иједним својим потезом произвео било какву напетост. Увијек су то у ових протеклих неколико мјесеци били напади на мене.

НН: Ето, неки спомињу да је ситуација у вези с  амбасадором у Београду произвела нове проблеме и да је то нека Ваша политичка игра…

ИВАНИЋ: Стари амбасадор у Београду је разријешен, нови је именован. Све остало су спекулације. Сваки мој потез је на бази закона, правила и мог поимања политичке одговорности. Мени није стало да се и са ким надмећем ко је већи ауторитет. Мени је циљ да процеси иду, а они, очигледно, иду.

НН: А чули сте и приче да сте Ви, на неки начин, „насамарили“ СДС тако што сте на њихову штету успјели добити најбоље позиције за ПДП…

ИВАНИЋ: СДС би коначно морао да схвати да није сам и једини. Не би требало да даје такву врсту коментара. Највећи дио СДС-а то ни не ради. То раде људи који сами нису успјели направити политичку каријеру и кривицу траже на другој страни. На задњим изборима СДС није имао кандидата који је могао побиједити и мислим да моја побједа није користила само ПДП-у, него, богами, и СДС-у.

НН: А господин Додик? Некада сте били сарадници, а сада малтене непријатељи?

ИВАНИЋ: Ја му нисам непријатељ, ја само желим да будем уважен.

НН: Шта је проблем, конкретно?

ИВАНИЋ: Њихово неприхватање чињенице да сам ја члан Предсједништва.

НН: Чинило ми се да је његов позив Вама на састанак поводом напада у Зворнику био коректан и да је састанак тако прошао?

ИВАНИЋ: То је био први нормалан састанак након избора. Све друго је било тензија, напад, оспоравање. Прво је било да Предсједништво не може потписати изјаву, да би се изјава потписала. Онда је била прича о механизму координације, потпуно непотребно. Малтене су ме прогласили за издајника. А приједлог је потпуно у интересу РС и увјерен сам да је користан за РС јер не да кантонима да имају исто право као ентитети. Па просторије за члана Предсједништва у Бањалуци. Вољом господина Додика нећу имати просторије тамо гдје су их имали сви досадашњи српски чланови Предсједништва него ћу их закупити. Али без обзира на то што ради, имаћу ја канцеларију у Бањалуци.

НН: Што се тиче ФБиХ, чини ми се да се тамо постизборна бура не стишава?

ИВАНИЋ: Тамо је ситуација пуно компликованија јер имате у већини два потпуно различита идеолошка концепта, тако да предвиђам да ће Влада ФБиХ бити нестабилна, мада то неће пуно утицати на ниво БиХ. Наравно, биће отежан цијели овај европски пут.

НН: Којој влади предвиђате дуже трајање – РС или ФБиХ?

ИВАНИЋ: Мислим да ће и једна и друга потрајати, али без реалне снаге. И једни и други ће се потрошити. Не очекујем да ће ова влада у РС пасти јер не видим кога Додик може поставити као алтернативу с обзиром на сукобе тамо. Мислим да он више нема озбиљног политичара на кога може рачунати.

НН: Кад сте споменули сукобе, имате ли увид шта се конкретно дешава?

ИВАНИЋ: Мислим да ту нема великог изазова Додику и да нико од оних који су глумили да су нека опозиција има снагу. Прије конгреса сам предвидио да ће сагнути главу и пољубити Додику скуте. И то су и урадили, тако да Додик остаје неприкосновени владар СНСД-а. СНСД ће полако копнити и слабити, али не очекујем да ће ико нешто посебно искакати. Превише се они боје Додика.

НН: Европска иницијатива је покренута, чини ми се, с озбиљном намјером. Колико је реално да се она и спроведе?

ИВАНИЋ: Они овај пут имају озбиљније намјере него раније, али колико, видјећемо. Разлог иницијативе је Украјина и страх да не би дошло до немира и на Балкану. Било би паметно да премијери у БиХ сједну и договоре се прије него што сједну с ММФ-ом, Свјетском банком итд. и усагласе шта је то у чему могу да се договоре. То се још није догодило. Ако будемо мудри ми бисмо се могли наметнути и добити подршку за мање реформе него што нам се овог тренутка чини, кад бисмо то знали искористити.

НН: Хоће ли бити промјена у државним агенцијама?

ИВАНИЋ: Да, али вјероватно ништа до љета. Ја мислим да цијели тај посао треба дефинисати правилима. Ја кад сам био министар спољних послова предложио сам Предсједништву начин именовања амбасадора. Сад се знају правила. Зна се које су амбасаде ротација, које нису и то више није тема. Тако нешто треба направити и за агенције.

НН: Чини ми се да је Европа потпуно преузела БиХ, а да су САД некако потпуно у другом плану?

ИВАНИЋ: Превише је глобалних криза којима се САД сада баве. Објективно, још прије осам до девет година је речено да је БиХ и простор Балкана примарно одговорност ЕУ. И од тада САД се извлаче и као што видите нису више тако присутне ни овдје ни на Косову ни у Македонији.

НН: А утицај Турске?

ИВАНИЋ: У принципу, мислим да ће Турска покушавати да се наметне. Ако има простора, што да не, нама не смета, ако буду уважавали равноправност и постојање два ентитета. Не смета нам ни турско тржиште. Имамо уговор о извозу 15.000 тона сировог меса. То месо тамо иде с бањалучког аеродрома. Бијељински „Месопродукт“ сада ради. Имамо ми користи од Турске и, што се мене тиче, свака земља која нам отвори тржиште је добро дошла.

НН: А Русија и њен утицај на наш регион?

ИВАНИЋ: Они су се сами својевремено повукли војно из Угљевика и из Приштине. Политички и економски ће сигурно бити присутни. Русија је једна велика земља и мислим да ми и можемо и требамо имати балансирани однос и према Русији, и Турској и другима. И користити их за наш интерес. Ако било ко од њих буде тражио само свој циљ, онда нам није пријатељ. Економска сарадња, сарадња у области културе, помоћ – то да.

НН: Било је говора о неким руским кредитима као помоћ РС…?

ИВАНИЋ: Не мислим да је то реално. Русија има велике проблеме због неке врсте економског рата с ЕУ и западним свијетом. Мслим да у овом тренутку имају много изазова у непосредном окружењу. Русија нама највише помаже својим тржиштем, видјели сте да наши воћари извозе огромне количине воћа у Русију. Мислим да су нам такве активности значајније него кредити. Ја у те кредите нисам вјеровао ни тада, нити у њих и данас вјерујем.

НН: Долази нам папа, то је велики догађај за БиХ, а чини ми се и шанса за српски народ да поправи односе са Светом столицом?

ИВАНИЋ: Не мислим да је његова посјета нешто пресудна за односе са Србима, али да је можемо искористити, можемо. Овај папа има имиџ народног човјека и реформатора унутар Католичке цркве. Његова посјета јесте наставак дипломатске офанзиве у коју смо ми, као ново Предсједништво, ушли. У ових првих шест-седам мјесеци видјели сте више посјета Могеринијеве, Штајнмајера, госпође Грабар-Китаровић и предсједника Бугарске, ишли смо у Луксембург, долази нам папа, долази нам Николић, ја идем у Москву на војну параду поводом 9. маја из поштовања према жртвама које је Русија дала у Другом свјетском рату и јер поштујем одлучујући историјски допринос ове земље у побједи над фашизмом. Ту дипломатску иницијативу смо ми иницирали и она је врло добро била прихваћена и на међународном плану. И ако буде договора предсједавајућег Савјета министара БиХ и два ентитета онда заиста мислим да ми можемо почети нешто озбиљније радити. А ако не, онда ће то бити један дипломатски бљесак, који ће се опет завршити у сивилу, у безвољности, бесперспективности и депресији. А то апсолутно не би било добро.

Поуке

НН: Шта након терористичког напада у Зворнику? Какве поуке остају?

ИВАНИЋ: Прво, мора се обезбиједити пуно боља опремљеност агенција. Друго, главно оружје против тероризма је информација. На томе се мора пуно више радити. Такође, тероризам мора доживјети искрену и потпуну осуду. Ако буде било више осуде, а мање политичке злоупотребе таквих догађаја и боље сарадње између свих агенција, онда нећемо имати тако великих проблема. Ако остану ове свађе између агенција ко је за шта надлежан, онда би у том препирању највеће жртве могли бити грађани. Њихова обавеза је да сарађују, а не да се међусобно надуравају.

Извор:

http://www.nezavisne.com/novosti/intervju/Ivanic-Nisam-Dodiku-neprijatelj-ali-zelim-da-me-uvazavaju-303358.html