http://pdp.rs.ba/ivani-treba-nam-mrva-hrabrosti-da-svima-bude-bolje/

Младен Иванић је као предсједавајући Предсједништва БиХ кренуо од Афганистана: у интервјуу за Ослобођење говори о плановима и начинима да свима буде боље.

Ишли сте у Афганистан понукани идејом о љепшој слици Босне и Херцеговине: а шта ћемо овдје, на домаћем терену?

– Мислим, заиста, да нам треба други имиџ Босне и Херцеговине и да је до њега релативно лако доћи зато што се од нас не очекује пуно. Ми можемо пуно промијенити на међународној сцени само ако барем неколико мјесеци из БиХ буду долазиле вијести о компромисима, рјешењима, а не о сукобима. Да би се то десило, треба се окренути будућности, а не стварима које су се десиле у прошлости. У свом предсједавању ћу покушати да наметнем такав облик рада.

Црна и(ли) сива листа

Наравно, не могу гарантовати, али са промијењеним имиџом аутоматски би се створили услови за више инвестиција, лаганији долазак капитала и за стварање услова да се крене у запошљавање, јер су то показала искуства других земаља, које кад су промијениле слику о себи, врло брзо су ушле у фазу развоја.

Како кад је Вијеће министара морало говорити како нисмо на црној него на сивој листи. Ви сте економиста, знате шта то значи?

– Да, знам. Треба нам договор разних нивоа власти јер има проблема у односу БиХ – ентитетске власти. Истински разговор да се проблеми ријеше. Они се могу ријешити. О њима треба разговарати у позитивном смислу, јер су посљедице негативног приступа управо овакве. Срећом још увијек нисмо на тој листи, иако нам је ово можда задње упозорење. Очекујем да ће Савјет министара у сарадњи са ентитетским владама овај проблем брзо разријешити.

Знате да је опет проблем Влада Републике Српске?

– Са Владом Републике Српске треба разговарати и мислим да требају чешће комуникације. Институционалном сарадњом добар дио проблема може да се разријеши. Ако Влада Републике Српске не жели да учествује у разговорима о рјешавању, онда ће се јасно видјети гдје је кривац. Суштина је да треба разговарати и мој апел је свим нивоима власти: разговарајте, сједајте и рјешавајте проблеме. У противном, ако заиста дођемо на црну листу, ударци, шамари ће услиједити и по Савјету министара и по ентитетским владама.

Разговарали смо с Младеном Босићем и он је убијеђен да ће Милорад Додик за наредне опште изборе опет правити референдум: шта мислите о тој процјени.

Кад је господин Додик у питању, све је могуће. Али, мислим да ће јако тешко добити сагласност унутар Републике Српске о тим темама и увјерен сам да то опозиција не би подржала. За разлику од овог емотивног приступа који је био везан за Дан Републике Српске. Ми смо имали приједлоге тих референдума и раније, о Суду БиХ, па смо јасно показали став. Мислим да ће тако бити и у случају да се господин Додик опредијели за нови референдум уочи избора. То би била провидна игра, толико видљива да не вјерујем да би имао икакве ефекте.

Један од консензуса у овдашњој јавности је да би комплетна слика и имиџ БиХ били бољи када би правосуђе било активније. Шта Ви кажете?

– Мислим да правосуђе у БиХ није добро. Али, за разлику од доброг дијела јавности, мислим да највећу одговорност сноси међународна заједница.

Зашто?

– Зато што је у доба формирања институција и реформе правосуђа имала најдиректније конце у својим рукама и најдиректније одлучивала о људима – чувена реформа Педија Ешдауна. Они су одлучивали о људима који ће бити носиоци власти и они су тада све који су имали свој став помјерили. Из свих народа. А остали су људи без става и подложни утицајима. Ми данас плаћамо цијену тога и цијену злоупотребе међународних судија. Занимљиво је да ниједан од тужилаца, од успостављања Суда и Тужилаштва БиХ није каријеру завршио нормално. И то је показатељ.

То је такођер и показатељ степена корумпираности у овој земљи. Сјетите се афере Барашин, а погледајте и најновији примјер: суспендирани Салиховић се показао као један од најагилнијих у Додиковој кампањи. Шта друго рећи о оном позиву Додику због референдума него да је био директна подршка кампањи?

– Сасвим је јасно да је тај позив помогао Додику да добије локалне изборе. И сви су то знали. Мислим да је генерално проблем тужилаштва – начин избора. Под фирмом независности имамо врло нетранспарентан избор, затворен у мали круг људи. Јавност мало о томе зна. Искрено мислим да би далеко боље рјешење било да тужилачки савјет има обавезу да предложи три кандидата, да се тужилац и предсједник суда бирају у Парламенту – али не обичном већином, да не би били средство владајућих, него квалификованом већином, ако је потребно и двотрећинских гласова у Парламенту БиХ и да то буде пуно, пуно више отворено за јавност.

Да ли сте примијетили колики је степен тишине био у Републици Српској на хајку из Загреба због хапшења у Орашју?

– Мене је то, морам бити искрен, изненадило. Ја разумијем реакцију Хрватске кад каже да их није требало хапсити, да је проблем дан, да…

Како то разумијете?

– То је саставни дио политичког амбијента. Али, улазак у садржај, коментари да жртва не може направити злочин, то је заслужило реакцију. А реакција је била слаба. Да ли је то посљедица неких приватних односа које господин Додик и власти у Бањој Луци имају са једним дијелом представника хрватског народа, не знам. Ја сам реаговао, јасно сам рекао да је то коментарисање практично утицај на правосуђе и да превазилази прихватљиви степен критике. Сад, дало би се расправљати је ли људе требало хапсити или једноставно позвати. Некад је то довољно.

Какве су релације у Предсједништву БиХ?

– Ми смо врло коректни један према другом. Нема повишених тонова, нема неразумијевања. Има различитих политичких погледа. Ја мислим да је то нормално. Трудио сам се да то у чему се разликујемо не промовишемо у јавности. И наставићу тако да радим. Људски су односи врло коректни, око неких ствари понекад не можемо доћи до заједничког става управо у стварању општег политичког амбијента. Мислим да ће бити јако тешко очекивати кандидатски статус, како год да одговоримо на питања из упитника, док се не промијени политичка клима, док не буде позитивнији амбијент. А то значи, мора се ријешити Мостар, Столац – морају се ријешити неке ствари. Не мислим да је то толико тешко, како ми се чини да би кључне политичке личности из свих народа требале мало искочити из амбијента који тренира већина. Само мало погледати шире, мало узети ризика на себе и спремности да се нађу рјешења.

У РС-у је на једној страни Додик, на другој Савез за промјене. У Федерацији је све стало на релацији Изетбеговић – Човић. Како је онда добро у Предсједништву?

– Пазите, ми добро у својим надлежностима функционишемо и ту заиста нема никаквих проблема. Осјети се да постоји различито виђење као што су питање Изборног закона, избора хрватског члана Предсједништва, избора Дома народа Федерације. Ево, ако хоћете, и стања у Мостару, осјети се разлика поводом Стоца.

Разлике и битке

И кад би се те три-четири ствари ријешиле, ми не да бисмо били позитивна вијест, ми бисмо били суперпозитивна вијест. Са Бањом Луком и односом Републике Српске су ствари јасне. Имаћемо Додика који ће вјечито галамити на институције БиХ, а с друге стране Савез за промјене који је чврст, стабилан као партнер на нивоу БиХ. То је наша политичка битка коју ћемо изнијети.

Какви су планови кад је релација Сарајево – Београд у питању?

– Ти односи нису какви би требали бити. Мислим да постоји једна тензија још од напада на Вучића у Сребреници и отказивања посјете Николића због Орића. То је Београд доживио као два догађаја која су тешко пала и Београду па и већини грађана БиХ из реда српског народа. Ту мора Изетбеговић направити искорак. Кључ је у односима господина Изетбеговића са Николићем и Вучићем.

Моја идеја је да покушам иза Нове године направити трилатерални састанак, и на томе сам почео да радим, премијера и предсједника Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Мислим да је то свима најлакши начин и најлакши формат да уђемо поново у једну врсту позитивније комуникације. Покушаћу, а видјећемо да ли ћу успјети.