ДОБОЈ – Тридесетдеветогодишња Оливера Недић само неколико мјесеци након што је по пети пут постала мајка пуном паром ради у кампањи за локалне изборе на којим се кандидовала за одборника у Скупштини града Добој.

Недићева, која је рођена у Дервенти, ради као професор географије и демократије у ОШ “Свети Сава” Добој. Дипломирала је на Природно-математичком факултету у Бањалуци и кандидат је за одбрану магистарске тезе под насловом “Системски приступ и стратегије за унапређивање људских ресурса у образовању” на Међународном магистарском студију Европског центра за мир, Универзитета УН у Београду.

Предсједница је удружења породица са четворо и више дјеце “Будућност 4” Добој, као и предавач и учесник на многим научним скуповима у БиХ и иностранству и аутор неколико научних и преко 30 стручних радова. Има дугогодишње радно искуство у међународним и невладиним организацијама.

Њена импресивна биографија, из које смо издвојили само неке дијелове, и све оно што је радила и ради за своје суграђане и заједно са њима били су повод за овај интервју.

ГЛАС РЕГИЈЕ: Мајка сте петоро дјеце, запослени, активни сте у НВО сектору и политици. Како успијевате искомбиновати све обавезе?

НЕДИЋ: Ово прво и најважније што сте навели, њих петоро условљавају све ово наведено након тога. Дакле, они покрећу, инспиришу и тјерају на помјерање властитих граница. Сада је већ очигледно да је мој животни позив рад са дјецом. Имам привилегију да радим као професор у школи, да у својој кући имам петоро дјеце и у Удружењу породица са четворо и више дјеце много времена проводим са дјецом. Све наведене улоге су веома одговорне и захтијевају пуно енергије, воље и залагања, али дјеца су таква да и када сте најуморнији, најзабринутији и најоптерећенији свакодневним изазовима, они вас тако вјешто уведу у свој свијет, потпуно заокупе вашу пажњу, да и не примијетите када сте на том путу терет умора замијенили новим надахнућем и напунили батерије. Баш недавно, након бескрајно дугог дана, прегршт обавеза, завршених и незавршених, када сам помислила да ћу заспати негдје на путу од првог до петог спрата, мој двогодишњак ме је повео за руку и непримијетно ме је својом причом увео у “свијет вртића”, са свим његовим дилемама и путешествијама, и ја сам одједном престала бити уморна. Након тога смо још сат сједили на поду у свијету принчева и медвједића. Умору ни трага, па ко не би био увијек млад. Шалу на страну, ја у посљедње вријеме кажем да од свих у мом окружењу, заједно са супругом водим најозбиљнији од свих пројеката који се зове вишечлана породица. Свакако је потребно имати пристојне организационе вјештине да би све ово могло функционисати. Потреба и жеља за политичком ангажманом дошла је у тренутку када је постало јасно да је ситуација у области којом се ја бавим превише лоша и да се ствари неће промијенити саме од себе, те да би се промјена догодила нужно је позвати на одговорност оне који су тај посао прихватили и за који су плаћени. Конкретно мислим на питања породице и дјеце, те посебно проблематику са којом се боре вишечлане породице. Активизмом искључиво из невладиног сектора, тај потребни помак се није догодио, и та и таква ситуација је била одлучујућа да политичка пасивност не смије бити опција коју бирам.

ГЛАС РЕГИЈЕ: У НВО сектору сте дуги низ година, али сте се у политици активирали тек прије двије године. Због чега сте се одлучили на тај корак, и зашто то нисте урадили раније?

НЕДИЋ: У невладином сектору сам провела готово 20 година и овај сектор и даље има све моје симпатије. Људи који су друштвено ангажовани и посвећени активисти у овом сектору су они који су спремни уложити пуно волонтерских сати, труда и рада за једну одлучну мисију чији ефекти нису баш увијек мјерљиви и уочљиви, а често нити вредновани од стране заједнице у којој дјелују. Као предсједница Удружења породица са четворо и више дјеце са великим оптимизмом сам кренула у борбу за квалитетнијом “инфраструктуром” у пољу јавних политика које третирају питања и изазове са којима се вишечлане породице суочавају. У ту борбу, заједно са мојим сарадницима из нашег и других удружења било је потребно уложити пуно снаге, промишљања и стручности, али помаци су били веома обесрабрујући. Тако смо се, након урађене анализе о положају вишечланих породица у Добоју, идентификованих потреба и њиховог усаглашавања са стандардима и рјешењима које смо установили на нивоу Републичког удружења 4+, те након одржаних неколико састанака са представницима ове Градске управе, поново нашли на почетку наших преговора. Успјели смо реализовати бесплатан вртић за породице са четворо и више дјеце, што нашим породицама јако пуно значи, али смо убрзо наишли на препреке у виду цензуса за један дио породица, због непрецизно дефинисаних критеријума у датој Одлуци. Дакле, постојеће мјере нису устројене тако да иду у корист породица, већ напротив, најчешће су уобличене до нивоа паушалности који је углавном штетан. То је само један у низу примјера који потврђује немаран однос свих релевантних институција, на свим нивоима, према питањима породице и дјеце. Будући да мјере које се тренутно спроводе нису довољне да одговоре на све изазове који се налазе пред вишечланим породицом, али и пред породицом уопште, одлучила сам ангажовати се у политичком животу заједнице и покушати наћи се на мјесту гдје је тај утицај на јавну политику и процесе њеног доношења далеко већи и конкретнији, кад се већ није догодило да активизам испред невладиног сектора уроди плодом.

ГЛАС РЕГИЈЕ: Кандидат сте за одборника у Скупштини града Добоја испред ПДП-а. Којим темама се бавите у кампањи и за шта ћете се залагати уколико добијете повјерење грађана и уђете у градску скупштину?

НЕДИЋ: Породица и дјеца су мој примарни фокус. Дјеца, сва по реду, без обзира на социо-економски статус породице и друге прилике у којима се налазе, морају имати оптималне услове за правилан раст и развој. Нека дјеца живе у мање подстицајним условима и те њихове прилике онемогућавају развој свих њихових потенцијала, а то је оно чиме се мора бавити свака одговорна локална заједница. Рјешења се морају реализовати на свим институционалним нивоима а локалне заједнице играју веома битну улогу у доношењу одлука чији су ефекти дугорочни. У овом процесу све породице требају добити подршку. И онда када је ријеч о талентованој дјеци коју треба интензивно подстицати у одређеним областима, и када се ради о дјеци са развојним и другим проблемима и потешкоћама, и о било којој другој групи дјеце, сви они морају да одрастају у средини која ће њихове потенцијале у потпуности развити. Досадашње одлуке у Скупштини Града Добој нису обухватале ова питања. Када се прегледају извјештаји са скупштинских сједница, јасно је да је ова област чак у регресији. Навешћу конкретан примјер гдје је Одлука о једнократним накнадама за мајке које роде треће, четврто и свако следеће дијете укинута у априлу 2013. године и дјеца која су након овог датума рођена немају право на ову једнократну накнаду. Сматрам одговорним све оне који су сједили у скупштинским клупама и подржали приједлог за овакву и сличне одлуке. Када се даље анализирају одлуке које се доносе, јасно је да питања која се односе на функционисање породице и дјецу, нико не делегира и нико се не бави проналажењем најбољих рјешења. Уколико добијем повјерење грађана, намјеравам заговарати примјену одговорних методологија у буџетирању, а које су се у развијеним заједницама показале као веома успјешне у  стварању амбијента за привлачење страних инвестиција и запошљавање.  Подршка невладином сектору и свим актерима цивилног друштва кроз учешће у процесу одлучивања о свим круцијалним питањима, подршка образовним институцијама и подршка здравству кроз укупно побољшање услова рада здравствених радника и услуга усмјерених на грађане, само су неке од области у којима неће изостати мој допринос уколико добијем прилику за то. На крају бих напоменула да одговорно буџетирање, које уколико се примјењује према већ опробаним методологијама води до сигурног успјеха и покрива мањкавости у свим областима, од највурнабилнијих категорија (особе са инвалидитетом, старија лица, борачка популација, дјеца и млади и друге категорије) до инфраструктурних пројеката у области саобраћаја и просторног планирања. Нема изговора да се овакав концепт одговорног и транспарентног буџетирања не примијени и на нивоу ове локалне заједнице.

Најновије

НовостиИзјавеВидео

Претходно