http://pdp.rs.ba/igor-tsrnadak-bih-e-status-kandidata-d/

Министар вањских послова БиХ Игор Црнадак за Клиx.ба говорио је о пријетњама које му је упутио Милорад Додик и пријави коју је против њега поднио, о плановима за рационализацију дипломатско-конзуларних представништава БиХ у свијету, о бенефитима апликације за чланство у ЕУ, али и реалним роковима за приступање земље ЕУ. Дао је и кратак осврт на разлоге за саботажу механизма координације од владајуће већине у Републици Српској.

Вашингтон, Кувајт, Беч, Брисел, Лондон, Будимпешта… Од момента преузимања дужности, 1. априла 2015. године, пропутовали сте много и имали бројне билатералне сусрете. Шта бисте издвојили као најконкретнији бенефит који је БиХ имала од тих сусрета, у политичком и економском смислу?

Врло је тешко оћењивати самог себе, али је чињеница да сам имао сусрете са више од 40 министара вањских послова, са највишим званичницима ЕУ и САЂа те Русије, да сам шест мјесеци предсједавао Вијећем Европе, био са генералним секретаром УН-а, дакле радило се о једној активности која је упућивала највише на лидере европске и свјетске политике и мислим да се сигурно може рећи да је један од резултата тај што се БиХ данас, ипак, у свијету и у Европи посебно, доживљава као „добра вијест“, односно види се напредак, види се да смо се вратили на реформски пут. Резултат тих активности свих власти у БиХ, на свим нивоима, као и резултат новог европског приступа јесте апликација за чланство у ЕУ и мислим да је на пољу бољег имиџа БиХ у свијету и на пољу европских интеграција урађен добар посао. Са друге стране, такођер сам задовољан што мислим да сам једним дијелом заслужан што је кроз читав овај посао и РС имала своју важну позицију у свим процесима еуроинтеграција и провођења реформи у БиХ, да смо до апликације дошли без икаквих уставних промјена и без било каквих умањивања надлежности РС. Напротив, рађено је на њеној афирмацији, као и на афирмацији читаве БиХ.

БиХ је предала апликацију за чланство у ЕУ. Оћене се крећу од тога да је то хисторијски чин до тога да се од свега прави непотребна еуфорија, јер БиХ неће ни за 10-20 година ући у ЕУ. Како то коментаришете?

Мислим да не треба правити хистерију у позитивном смислу, али исто тако ни у негативном смислу. То је један симболички снажан чин, али који има и своју суштину јер се подношење апликације дешава само једном за сваку земљу и чим имате нешто што радите само једном то има одређену важност и тежину, али је исто тако чињеница да прави посао тек предстоји. Из састанка који сам имао са Јоханнесом Хахном, европским комесаром за проширење и са министром вањских послова Холандије, која је сада предсједавајућа, врло јасно се дало закључити да је перспектива потпуно отворена и да наш процес даљег напредовања према ЕУ може ићи онолико брзо колико смо ми спремни. Моја порука је била: не тражимо никаква попуштања, никаква гледања кроз прсте, него нас цијените кроз резултате које постижемо. Ја не волим давати проћене о коначном чланству, јер на то могу утјецати разни фактори, али мислим да могу дати једну проћену да БиХ може добити статус кандидата до краја идуће године и то је, према мом мишљењу, врло крупно достигнуће. Међутим, прије тога нас чека фамозни упитник, а очигледно је да ће БиХ имати рекордан број питања до сада, од свих земаља у процесу проширења и зато је важно наставити радити.

У емисији „Hard Talk“ на BBC-у сте рекли да постоји разлог за оптимизам с обзиром на то да имамо нови приступ ЕУ према БиХ, чиме ћемо бити сконцентрисани на економске реформе, борбу против корупције и животна питања грађана. Стварност вас демантује у сва три питања. Може ли тај нови приступ имати конкретније контуре?

Нови приступ је значајан због тога што је допустио да се бавимо суштинским стварима, а то су управо економско-социјална питања и борба против корупције. Зашто сам оптимиста? Зато што имамо шансу да и ми као ПДП и Савез за промјене те ново Вијеће министара БиХ које има управо те приоритете, испунимо та обећања. Према томе, очекујем да ће провођење Реформске агенде, у пуном капацитету, значајно поправити и промијенити економску слику на начин да ће то моћи осјетити обични грађани, а са друге стране вјерујем да је ово Вијеће министара до сада демонстрирало јасну опредијељеност за борбу против корупције и за стварање опћег амбијента да они који су учествовали у корупцији морају одговарати. Зато сам оптимиста и на пољу побољшања економске ситуације и на пољу брзих и видљивих резултата у борби против корупције.

Још од времена министра Свена Алкалаја спомиње се анализа стања у ДКП-овима, рационализација у кадровским, финансијским и осталим сегментима, увођење реда у тој области је и недавно иницирано од појединих посланика у Представничком дому ПСБиХ. Када можемо очекивати озбиљнију расправу о том питању?

Анализа рада наше мреже ДКП-ова је врло озбиљна ствар и ја сам имао један радно-консултативни састанак о том питању са члановима Предсједништва БиХ, гђе смо договорили редослијед неких заједничких активности, они су највише тијело у држави задужено за вањску политику, тако да ми требамо нове смјернице у вањској политици јер старе које су формално и даље на снази су потписане још у вријеме Борислава Паравца. Након смјерница идемо на закон о вањским пословима, да добијемо коначну форму и пустимо га у парламентарну процедуру, а потом иде анализа ДКП мреже са укљученом анализом отварања нових или затварања неких постојећих представништава. На томе се ради, али немогуће је очекивати било какве крупне промјене преко ноћи. Ја могу само да кажем да ћу кроз селекцију људи који ће ићи на најодговорније позиције у ДКП мрежи, испод амбасадорских и генералних конзула, пошто су за њих задужени чланови Предсједништва, настојати да тамо иду најбољи и да имамо добро представљање у свијету. Такођер ћу настојати да кроз улазак нових људи поправимо „крвну слику“ наших дипломата, да добијемо један квалитетнији састав. Што се тиче госпође Душанке Мајкић и њених иницијатива, 17. марта је сљедећа сједница гђе посланици питају министре, па ћу тада одговорити на све што је она, видим, марљиво сакупљала у претходном периоду, а односи се на рад МВП-а.

Како гледате на рад седам представништава РС у свијету, с обзиром на то да на њих одлазе милиони из буџета РС, а ефеката, инвестиција, пројеката и размјена готово да и нема? Чему онда служе? Оно у Солуну је прије годину дана затворено због нерентабилности, очекујете ли да се тај тренд настави?

Као министар вањских послова и неко ко је из РС могу само поздравити постојање тих представништава, мислим да је добро да РС има своја представништва која би требало да се баве привлачењем нових инвестиција, нових пословних идеја. Ко год је против тога не разумије суштину, јер примјера ради ја сам прије неколико дана у Бриселу упознао шефа представништва Кантона Сарајево, дакле ако кантони у ФБиХ могу отварати своја представништва, зар није логично да то ради и РС која је својим надлежностима и положајем један од стубова БиХ. Дакле, ја то апсолутно поздрављам, али са друге стране, као потпредсједник партије која је опозициона у РС, морам рећи да се поставља питање огромне потрошње новца, врло скромних ефеката, да не кажем баш да нема никаквих и мислим да тај концепт, да би имао смисла, мора садржавати много конкретније и увјерљивије активности са много бољим резултатима. Ово је апсолутно незадовољавајуће, потрошени су огромни новци, милиони, нећу да говорим о томе да ли има злоупотреба, али је чињеница да је ефекат врло слаб.

Ако бисте обичном грађанину морали објаснити шта је то механизам координације и због чега су између власти и СзП-а тако непомирљиви ставови у вези с тим питањем, како бисте то учинили? Да ли сте добили ваљану аргументацију од власти у РС због чега је поменути механизам лош по РС?

Моје мишљење је да је СНСД овај велики циркус око механизма координације направио искључиво из два разлога. Први је да замаскира одустајање предсједника Додика и СНСЂа од референдума, јер је он управо тих дана саопћио да одустаје од референдума иако је и даље на снази одлука Народне скупштине да се референдум спроведе. Други разлог је почетак врло озбиљне активности Тужилаштва БиХ које очигледно може да донесе одређене проблеме владајућој структури и онда је њихов избор био прављење велике галаме и циркуса у вези с механизмом координације. Понављам, механизам координације је добар за РС, нуди јој сву могућу заштиту и Влада РС треба конкретно рећи који члан није уреду и који члан мисли да треба промијенити, зашто је штетан по РС и сигуран сам да ћемо те измјене онда унијети. Није коректно све ово што говоре и што оптужују нас из РС у Вијећу министара, те су оптужбе апсолутно неутемељене и госпођа Цвијановић је, на крају крајева, неколико дана прије усвајања, добила тај документ. Може причати да није знала, а то што каже да је она добила документ, а да није знала да је он усвојен, на нивоу је цртаних филмова за основну школу. Није господин Звиздић њој донио неки документ који је сам писао код куће, нормално да јој је донио документ Вијећа министара, тако да сматрам да сада требамо спустити лопту и посветити се томе да ако треба неке измјене унијети то и учинимо те да коначно почнемо радити на основу тог механизма координације.

У вези с тим, појавиле су се информације да би Влада РС, због механизма координације, могла обуставити сарадњу са Вијећем министара БиХ. Да ли је то, према вашем мишљењу, извјестан сценариј и шта уколико се то заиста деси?

Ја мислим да Влада РС неће одустати од сарадње са Вијећем министара, то је потврдио и сам Додик, а што се тиче сарадње са српским министрима, Влада РС је никад није ни имала, тако да не могу обуставити нешто што немају.

Након јавно изречених пријетњи, формулисаних у виду кинеске пословице, предсједник РС Милорад Додик је рекао да ви и ваша породица можете на миру живјети, без бојазни. Ипак, рекли сте да ћете поднијети пријаву против Додика те да од надлежних институција очекујете да он буде процесуиран због пријетњи у мафијашком маниру. Да ли очекујете да ће се то заиста и десити?

То није питање за мене, ја сам своје урадио, управо сам поднио ту пријаву, врло професионално су одрадили свој дио посла у МУП-у РС. Та пријава са снимком конференције за штампу као доказним материјалом бит ће прослијеђена Тужилаштву РС и ја могу само рећи да очекујем да и они раде у складу са законом. Оваква пријетња, на такав начин изречена, са тако високе функције не може проћи без некакве санкције, јер ако уведемо мафијашки рјечник и мафијашке пријетње у комуникацију, бојим се да нас не очекује добра будућност, али одлука ће бити на Тужилаштву РС, на њима је сљедећи потез, ја не желим да се мијешам у њихов посао нити да на било који начин све то даље коментаришем док не видим шта ће они урадити. Ја сам рекао шта мислим о том случају и какав је мој доживљај свега тога. На крају, ово је донијело поприличну узнемиреност мојој породици. Ја лично сам наставио потпуно нормално своје активности, али остаје горчина без обзира на то како ће се ово завршити да живимо у РС, у којој предсједник користи овакав рјечник и понаша се на овакав примитиван начин.