Како је Милорад Додик као Алијин делегат у рату стварао Федерацију БиХ?

 Да је Милорад Додик лажни патриота који покушава да повећањем националних тензија, измишљањем издајника, спољних и унутрашњих непријатеља скрене пажњу јавности са горућих животних проблема и стварних узрока тешке ситуације у којој се налазимо, говори и први број Службеног гласника Федерације БиХ из јула 1994. године.

Након што су Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман 1. марта 1994. године под палицом Била Клинтона потписали Вашингтонски споразум формирана је Федерација БиХ и прекинути су сукоби између Хрвата и муслимана БиХ са циљем да се они уједине у борби против Срба и Републике Српске.

30. марта 1994. године одржана је сједница Уставотворне скупштине Федерације БиХ којом је предсједавао Мариофил Љубић, сада на функцији правобраниоца БиХ, на којој је усвојен Устав Федерације БиХ, изабрана Влада Федерације са премијером Харисом Силаџићем и замјеником Јадранком Прлићем, те извршена пођела на кантоне са хрватском или муслиманском већином.

У рату није било могуће спровести демократске изборе за кратко вријеме, па је по вољи тадашњег хрватског и муслиманског руководства у Уставотворну скупштину делегирано 160 посланика, од чега 95 Бошњака, 48 Хрвата и 17 осталих.

Према подацима из Службеног гласника Федерације БиХ која је објављена 21. јула 1994. године, на Листи посланика припадника осталих народа налазило се 9 подобних Срба који су били по вољи и аршинима Алије Изетбеговића, и то Милорад Додик из Лакташа, Борковић Ратко из Градишке, Урош Гостић из Добоја, Миро Лазовић из Вогошће, Предраг Лукач из Сарајева, Крстан Малешевић из Бањалуке, Татјана Мијатовић Љујић из Сарајева, Горан Поповић из Бањалуке и Милан Спасојевић из Бијељине.

Сам Крешимир Зубак је у више наврата потврдио да су Американци и западне силе формирале Федерацију БиХ са циљем да Хрвати и Бошњаци прекину међусобне сукобе и уједине се у борби против Срба, да нестане Република Српска и да се цијела БиХ претвори у кантоне. Доказ о постојању таквог плана је велика здружена хрватско-муслиманска агресија на Републику Српску Крајину и Републику Српску у љето наредне 1995. године.

Имајући у виду да је Милорад Додик био један од свега 9 Срба по мјери Алије Изетбеговића, да је активно на страни непријатеља Републике Српске учествовао у стварању Федерације БиХ, те да је илегалним шверцом нафте, цигарета, кафе и остале робе активно подривао одбрану Републике Српске, поставља се питање да ли је Милорад Додик издајник или патриота каквим данас покушава да се представи?

Да ли је могуће да Републику Српску искрено брани неко ко је у рату био делегат и стварао Федерацију БиХ, који се током рата 1994. године тајно у Перуђи састајао са Сејфудином Токићем и Бошњацима у Италији, а потом са њима скупа формирао алтернативну Владу у сјенци.

Да ли искрени заштитник Републике Српске може бити неко кога је Медлин Олбрајт назвала „дашком свјежине на Балкану“ у вријеме док је ковала план о бомбардовању Србије и отимању Косова, неко ко је на тенковима окупационог СФОР-а присилно доведен на власт и потом тражио од Ратка Младића и Радована Караџића да се предају јер нису патриоте по мјери запада?

Службени гласник Федерације БиХ је један у мору докумената који показују да Милорад Додик није патриота који штити Републику Српску и њене интересе, већ да Републику Српску и лажни патриотизам користи као параван за бескрупулозну пљачку народа и државе.

Референдум, дизање националних тензија, плашење грађана новим ратом и сукобима, само се неке у низу Додикових подвала са којима жели да уплаши и превари недовољно обавјештене, обесправљене и понижене грађане и још неко вријеме остане на власти.

Овај документ открива да Милорад Додик већ двије деценије тајно и веома успјешно и на обострано задовољство сарађује са породицом Изетбеговић, некада са Алијом сада са Бакиром, и да се последње игре око референдума и Уставног суда, пријаве, пријетње и хапшења, договорене са циљем да се уочи избора додатно хомогенизује гласачко тијело и добије неки предизборни поен.

На грађанима је да одлуче да ли ће напокон да се пробуде и почну да вјерују својим очима, или ће и даље да ходе за слијепим вођом у дубоку провалију?

Пише: Небојша Вукановић

Најновије

Претходно