Данас се обиљежава Дан примирја у Првом свјетском рату, односно дан капитулације Њемачке.
За Србе је то дан сјећања на хероје, дан када са поносом потомцима причамо какав су подвиг извршили наши преци, дана када не заборављамо њих 1 247 435 (ГОТОВО ТРЕЋИНА СТАНОВНИШТВА) који су своје животе положили за опстанак српског народа.

Уништена, поробљена, распета Србија, васкрсла је на Солунском фронту и заузела своје мјесто у историји међу бесмртнима. Управо је из тог разлога за симбол данашњег дана узет цвијет „Наталијина рамонда“ у ботаници позната и као „цвиејт феникс“ јер и кад се потпуно осуши ако се залије поново процвјета. Заједно са Наталијином рамондом, амблем Дана примирја сачињава и трака Албанске споменице, медаље за спомен на повлачење преко албаније у зиму 1915-1916 године.

Након слома и повлачења, српска војска је одиграла кључну улогу у побједи савезника у Првом свјетском рату. Многе битке и исказана херојства постали су предмет изучавања на војним академијама широм свијета. Силовитим ударима српске војске прво су сломљени Бугари, након њих капитулирала је и Аустроугарска у незадрживом српском јуришу назад у отаџбину. Њихово напредовање савезничке снаге нису могле да испрате.

Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добацивања хране француским трупама које напредују, само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напријед.

Француски маршал Франше д’Епере
Извјештај француској влади при пробоју солунског фронта крајем септембра 1918. године

Шездесет двије хиљаде српских војника одлучило је рат. СРАМОТА!

Њемачки цар Вилхелм II
Телеграм бугарском краљу Фердинанду октобар 1918. године.

Након Бугарске и Аустроугарске капитулирала је и Њемачка. Рат је био завршен. Данас не смијемо заборавити ни жртве које су поднијели Срби са ове стране Дриине.

natalijinaramonda

Наталијина рамонда – цвијет Феникс

Током Првог свјетског рата десетине хиљада њих је убијано, затварано, мучено и прогањано, далеко иза линија фронта. Такође, хиљаде их је узело оружје у руке и као добровољци су проживјели све што и војници Краљевине Србије. Нека им је свима вјечна слава и хвала им !