Постоји дисциплинска одговорност амбасадорке БиХ у Холандији Мирсаде Чолаковић, а да ли ће бити санкција тешко је рећи, јер је услов за то сагласност чланова Председништва БиХ.

То у интервјуу за „ЕуроБлиц“ каже министар спољних послова БиХ Игор Црнадак, чије писмо Међународном суду у правде у Хагу амбасадорка није хтјела да уручи, по инструкцијама Бакира Изетбеговића.

Недавно сте разговарали с амбасадорком. Шта је закључено на том састанку?

Консултације амбасадора код министра ствар су интерне комуникацује. Само ћу потврдити да је разговор обављен и да ћу о томе јавно говорити тек када будем дефинитивно одлучио на који начин ћу цијели овај случај да прослиједим Председништву БиХ.

Које све проблеме у дипломатској мрежи БиХ је открио захтјев за ревизију пресуде против Србије?

Овдје је највећи проблем покушај узурпације институција, покушаја да се по неким паралелним, неформалним линијама преузме функција читаве једне инстутуције као што је Министарство спољних послова.

Да ли постоји јединствена дипломатија БиХ или је Бакир Изетбеговић „приватизовао“ поједине амбасадоре за своје страначке потребе?

Био је директан покушај приватизације амбасаде у Хагу и због тога смо реаговали. У БиХ ствари могу да функционишу само ако се поштују институције и уставна подјела надлежности. Господин Изетбеговић је направио огромну политичку штету јер је угрозио политички баланс који је успостављен Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ.

Да ли је Изетбеговићева приватизација дипломатије заустављена?

Што се тиче конкретне ствари, штета није направљена јер је моје писмо другим каналом отишло у Суд, који је потврдио да га користи као дио цијелог овог случаја. Али, остала је штета јер је уопште дошло до таквог покушаја. Овај случај, што се мене тиче, није завршен.

Да ли ви, као министар, управљате дипломатско-конзуларном мрежом БиХ или је све у надлежости Председништва БиХ?

Амбасадоре именује и смјењује Председништво. С друге стране, амбасадор, када је у систему, оперативно одговара министру и до сада се никада није десило да инструкција министра буде прекршена. Зато смо и указали на овај проблем. Толико је опасно унилатерално мијешање једног члана Председништва БиХ јер угрожава функционисање целе ДКП мреже.

Да ли је останак српских кадрова у Савјету министара БиХ био адекватан одговор на потезе лидера СДА?

Мислим да су ПДП и Савез за промјене врло добро бранили позиције РС од првог дана, па тако и на овом случају. Показали смо да институције БиХ не припадају само једном народу, него и Србима и РС. Нећемо да дозволимо да из једне ситуације, где је очигледно одговорност на Изетбеговићу, ми будемо за нешто криви. Дакле, учествујемо у раду у оној мјери у којој је то у интересу РС.

У СНСД не мисле тако?

Одговорићу контрапитањем – зашто СНСД није напустио институције БиХ када је Бакир Изетбеговић поднео апелацију за оспоравање Дана Републике Српске?! Да су они то тада урадили био би толико велики притисак на Уставни суд БиХ да никада не би донио одлуку коју јесте. Сигирно је да бисмо ми наставили такву праксу у Сарајеву, након промјене власти.

Закон не рјешава проблем

Хоће ли БиХ ускоро добити закон о спољним пословима и да ли би он ријешио неке од ових проблема?

Чак и да имамо закон, и да је савршен, опет би било проблема ако би неко хтио да се понаша на овај начин. Овдје мора да се мијења политика, да се институције не приватизују и да се њима не управља по националној основи. Што се тиче закона, прошле године је формирана радна група у којој су представници кабинета сва три члана Председништва и дипломате из Министарства спољних послова. Очекујем прве приједлоге.

Слободан Попадић

ПДП РС