Није љепши дио посла када морате да правдате Европи нешто што је очигледно требало бити, а није урађено, каже министар иностраних послова Босне и Херцеговине.

Иако је Босна и Херцеговина недавно пропустила прилику укључити се у транспортну заједницу југоисточне Европе, али и добила још једно упозорење и прилику да одговоре на питања из Упитника Европске комисије, шеф бх. дипломатије Игор Црнадак увјерен је да је на добром путу.

Увјерава да из Брисела стижу позитивне поруке и охрабрења на европском путу, да неће бити „гледања кроз прсте“ у процесу приступања, али и да се због неких ситуација, попут транспортне заједнице или Упитника, „тон полако мијења“.

Ипак вјерује да је идућа година кључна за добијање кандидатског статуса. Не мисли да се Србија и Хрватска превише мијешају у унутарње ствари у Босни и Херцеговини, нити да ће Пељешки мост бити предмет спора са сусједима, а Косову пружа руку и предлаже либерализацију визног режима.

Босна и Херцеговина се недавно, због неслоге својих политичара, поновно обрукала пред сусједима, али и Европском унијом. Уговор о транспортној заједници југоисточне Европе одговарао је свима на подручју западног Балкана, али не и Републици Српској, па је самит у Трсту остао пропуштена прилика. Има ли изгледа да БиХ постане дио транспортне заједнице, за коју кажу да може донијети корист држави и регији?

 У Трсту смо имали веома позитивне и снажне поруке о европској будућности и Босне и Херцеговине, и региона – и од њемачке канцеларке Ангеле Меркел, француског предсједника Емануела Макрона и других кључних људи Европске уније. Са друге стране, имали смо ту неугодну ситуацију са Транспортном заједницом. Нажалост, у питању је искључиво унутрашње политичко надмудривање и очигледно је било оних који су хтјели да се то не потпише у Трсту, да то буде приказано као наводни неуспјех Савјета министара Босне и Херцеговине.

Мислим да је приједлог који смо имали, а ја сам га изнио и јавно, да се усвоји и потпише у Трсту тај уговор, уз закључак који је Савјет министара могао да донесе на телефонској сједници и по којем имплементацију тог уговора проводе три министра задужена за транспорт – у Савјету министара Босне и Херцеговине, Влади РС-а и Влади Федерације БиХ, координишући своје активности и усаглашавјући ставове. То је био сасвим добар оквир, али очигледно није било довољно жеље да ми то завршимо у Трсту. Из изјава посљедњих дана јасно је да је Влада РС-а одустала од својих захтјева и да имају приједлог који је потпуно на трагу мог приједлога из Трста. За мене је то једна врста личне сатисфакције, али смо изгубили вријеме. Очекујем да ће то бити у скоријем наредном периоду завршено и потписано и да ће та прича бити иза нас.

Је ли Вам помало неугодно у тим ситуацијама, кад својим европском и балканским колегама морате објашњавати како нема договора унутар Босне и Херцеговине због међусобних несугласица?



– Комплетну прошлу годину и почетак 2017. године смо имали јако добре коментаре партнера из ЕУ-а, оцјењени смо јако добро и направљен је велики помак напријед. Након овога са транспортном заједницом тон се према нама полако мијења и очекују се брзо конкретни резултати – и око транспортне заједнице, и око акциза, и око Упитника Европске комисије.

Наравно да није љепши дио овога посла када морате да правдате нешто што је очигледно требало да буде урађено. Некад је доста тешко објаснити одређене мотиве које имају поједини политичари и странке, јер су они до те мјере њима ирационални да је то јако тешко објаснити, а у суштини се односе само на покушај задобијања неких малих ситних поена, овдје код нас.

Берлин не потиче промјене бх. Устава
Грађанска или етничка Босна и Херцеговина?

– Босна и Херцеговина не може бити дефинисана ни као грађанска, ни као етничка, зато што је микс индивидуалних и колективних права дефинисан нашим Уставом и законима. У посљедње вријеме сам био у Берлину у два наврата, између осталог, заједно са колегама из региона имали смо сусрет с министром [вањских послова] Сигмаром Габриелом, кад је представио нови њемачки приступ. Ту се не ради ни о каквом наметању грађанске Босне и Херцеговине, ни о каквом рушењу основних дејтонских принципа, то није нешто иза чега Берлин стоји.

Оно што они желе да виде јесте додатна енергија на реформама и на стварима које се тичу економије, владавине права, борбе против корупције, бољих услова за инвестирање. То је можда жеља неких појединаца или, евентуално, неких невладиних организација тамо, али званични Берлин своју нову иницијативу према Босни и Херцеговини уопште не заснива на некаквим крупним промјенама Устава.

На трагу споменутих неугодности јесте и чињеница да још није одговорено на Упитник ЕК-а, који је у Сарајево стигао прије седам мјесеци. Босна и Херцеговина је имала пола године да одговори, али се ништа није урадило, па је добила још три мјесеца. Колико све то отежава еуропски пут?

– И ту смо беспотребно губили вријеме. Скоро три мјесеца су требала да радне групе, које смо, заједно са ентитетским владама, утврдили једногласно, почну да раде. Неко је и ту калкулисао и правио оспоравања. Добро је да је посао кренуо, радне групе су почеле да раде и ако не буде опструкција, мислим да можемо то у септембру или октобру да завршимо и покушамо да створимо услове да 2018. буде година кандидатског статуса за Босну и Херцеговину, што би био велики успјех.

Вјерујете ли да ће на европском путу Европска унија мало ‘прогледати кроз прсте’ Босни и Херцеговини, иако сви увјеравају да никаквих попуста нема без обзира на нагађања?

– Не очекујем да нам се праве било каква попуштања, нити мислим да би то за нас било корисно. Требамо да прођемо процес прикључења Европској унији на дефинисан начин, јер је то процес који је пажљиво моделиран годинама и који ствара услове да се један систем, једно друштво истински промијени, истински демократизује и ојача своје институције. У том контексту, нити очекујем попуштања, нити би то за нас било добро. Очекујем да идемо даље са Реформском агендом и поправљањем стања у друштву те на тај начин достижемо стандарде и полако се приближавамо Бриселу.

У односима с ЕУ-ом споран би могао бити и један мост, онај који би Пељешац спојио с остатком Хрватске. Пројект је подржала ЕУ, хрватски премијер Андреј Пленковић је рекао да градња моста коначно почиње. Подршку му је пружио предсједатељ Предсједништва Босне и Херцеговине Драган Човић, но из Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине чули су се супротстављени тонови. Како видите ту причу и какав је Ваш став о Пељешком мосту?

– Мислим да смо на путу да Пељешки мост практично није више питање између нас и Хрватске. Чуо сам неке парламентарце да су то питање постављали, али они имају много већи простор и слободу да нека питања проблематизују, отварају или затварају. Присјетите се само питања Суторине. Овдје се ради о томе да двије државе, као пријатељске земље и добри сусједи, треба да помире два интереса – један је хрватски интерес да споји своју територију, што је њихово право, а други је интерес Босне и Херцеговине да добије несметан приступ отвореном мору и да долазак и одлазак у и из Неума не буде на било који начин упитан. То треба да остане на пољу струке. Колико сам информисан, ствари су тако и дефинисане у смислу висине моста, ширине између стубова и других ствари, тако да очекујем да то иде у добром смјеру и да то не буде питање које ће оптерећивати односе између нас и Хрватске.

Добро би било спојити изборе
Морају ли баш грађани бити таоци политичких несугласица, а свједочимо им стално – и у ентитетима, и на разини државе – будући да се сваке друге године у Босни и Херцеговини одржавају неки избори и многима се чини као да су политичари стално у предизборној кампањи?

– Нажалост, добро сте описали стање. Волио бих да није тако. Надам се да ћемо схватити да кампање требају трајати толико колико су прописане, а то је 30 дана – остало треба да се ради. Можда би било добро, ако би се могао постићи договор, да се избори споје и да их имамо једном у четири године. До сада ти покушаји нису уродили плодом. Што се тиче Партије демократског прогреса, гдје сам потпредсједник, били смо расположени за то. Ако се поново отвори прича, покушаћемо да за то добијемо подршку.

Ствари гледам овако: сваки пут, сваки мост, сваки тунел – све је то корист за свакога, јер су то добре ствари. За овај мост је одобрен један од највећих грантова у историји ЕУ-а, 367 милиона евра, и то је очигледно пројект који је и ЕУ видјела као ствар коју треба снажно подржати. Сигурно је да ће корист бити вишеструка и зато се надам да ће градња тог моста да иде нормално.

Кад говоримо о сусједима, чини ли Вам се да се Хрватска и Србија превише мијешају у унутрашње ствари Босне и Херцеговине?

– Не бих рекао да се превише мијешају. Можда бисмо могли наћи појединачне примјере који на то указују, али генерално кад погледате политику према Босни и Херцеговини из Београда и Загреба, мислим да не можете дати такву оцјену. Постоји снажно изражен интерес, што је сасвим логично, Србије за положај српског народа и РС-а, а исто тако и Хрватска је заинтересована и има своју јасно дефинисану политику заштите хрватског народа у Босни и Херцеговина. Та два изражена интереса нису и не смију бити нешто што је препрека успостављању добрих односа Хрватске и Србије са Босном и Херцеговином. Заиста очекујем да Влада господина Андреја Пленковића и госпође Ане Брнабић, као и предсједника Хрватске и Србије, воде такву политику која ће поштовати, као и до сада, Босну и Херцеговину и њене кључне спољнополитичке циљеве, прије свега улазак у ЕУ, а исто тако поштовати дејтонско уређење и односе које имамо унутар Босне и Херцеговине.

Иако Босна и Херцеговина није физички сусјед са Косовом, чињеница је да не постоји акт о међусобном признању, као ни успостављени дипломатски односи, али постоји визни режим који отежава проток људи, роба, капитала… Како олакшати кретање и ријешити проблем?

– Босна и Херцеговина није признала Косово и у мандату овог Савјета министара и овог Предсједништва Босне и Херцеговине то питање сигурно неће бити на дневном реду. Међутим, нама је стало да нормалан живот тече што је могуће боље и да се унаприједи проток робе, капитала, људи. Са наше стране доприносимо колико можемо. Што се тиче визног режима, одавно смо исказали жељу да га либерализујемо, јер га не можемо укинути. На крају крајева, није ни ЕУ укинула визни режим за Косово. Договарали смо експертске састанке на неутралној територији уз помоћ европских посредника како бисмо сјели и договорили шта се може урадити са једне или друге стране. Никад нисмо добили одговор са косовске стране на те наше иницијативе. Откако сам министар, нисмо одбили ниједну визу. С друге стране, било је пуно одбијених виза за наше грађане, чак и забране возилима с нашим регистарским ознакама да уђу на Косово. Наша добра воља постоји и сигурно нисмо неко ко ремети елементарне добросусједске принципе, нити ћемо то радити.

Појавиле су се политичке приче да је нужно реорганизовати Вијеће министара, јер су коалиције постале упитне. Је ли реална реконструкција извршне власти 15 мјесеци пред опште изборе?

– Мислим да није реално. Тачно је да већина сад ради практично од тачке до тачке. Имате сукоб између двије странке из Федерације Босне и Херцеговине, које су у већини, а то су Странка демократске акције и Савез за бољу будућност Босне и Херцеговине, и који значајно утиче на све то. Међутим, нема нове већине и у сваком случају очекујем да у овом саставу Савјет министара доведе овај мандат до краја и да неких нових комбинација и неког новог слагања министара може доћи тек након избора.

У својим иступима говорите да служите ентитету Република Српска, из којег долазите. Исто тако служите и Босни и Херцеговини, зар не?

– Наравно. Трудим се и није нимало лако да ставови са којима наступам и представљам се на разним конференцијама и догађајима широм свијета буду избалансирани ставови који су прихватљиви за све, за сва три народа, за Републику Српску и Федерацију Босне и Херцеговине, јер мислим да је то једини исправан начин. Сасвим сам сигуран да и на одговарајући начин представљам Босну и Херцеговину, али исто тако и чувам позиције Републике Српске.

Извор: Ал Јазеера