„Неких ће реперкусија бити јер имате једног високог званичника из БиХ који је под санкцијама једне велике свјетске силе. То није добар сигнал за имиџ земље и за инвеститоре. Ипак, ово су санкције које су усмјерене лично на Милорада Додика. Санкције су резултат једне дугогодишње игре живаца између њега и америчке администрације“, казао је Црнадак.

Приликом службене посјете Аустрији министар вањских послова Босне и Херцеговине Игор Црнадак разговарао је за Deutsche Welle о европском путу БиХ, санкцијама према Милораду Додику те односима са Србијом и Хрватском.

Господине министре, разговарамо на маргинама Вашег службеног боравка у Бечу и предавања на Дипломатској академији о европскоме путу БиХ. Који је досадашњи биланс европских интеграција БиХ?

за нас је убједљиво најефикаснија и најпродуктивнија година када је у питању процес европских интеграција. У прошлој години смо успјели предати апликацију за статус кандидата, апликација нам је прихваћена, а 9. децембра је у БиХ стигао и упитник Европске комисије. Прошле године смо урадили много, а предстојећи период од три до четири мјесеца заправо је критични период у којем ће БиХ показати посједује ли унутрашњи капацитет за договор и сигуран пут ка Европској унији или не.

Прошлих мјесеци слушали смо можда најопречније ставове по питању будућности Босне и Херцеговине. На једној страни коалиција на државноме нивоу не пропушта прилику истицати позитиван напредак БиХ ка ЕУ. С друге стране Милорад Додик појачано говори о немогућности опстанка БиХ. Како превладати ову готово шизоферну ситуацију на политичкој сцени?

Најважније је да сваки ниво власти ради свој посао. Уколико се сви фокусирамо на задатке које имамо, превладат ће реформе и европски пут. Ми смо око мало чега сагласни и имамо тако висок степен јединства као око европских интеграција. Стога мислим да се треба томе посветити, а ове приче са стане треба – колико је то могуће – покушати игнорирати. Управо данас имамо добру вијест да су се састали премијери Републике Српске и Федерације БиХ и имали конструктиван састанак о текућим проблемима.

Ипак, негативне вијести о БиХ преовладавају политичком и медијском сценом. Једна од њих су и санкције САД-а предсједнику РС-а Милораду Додику. Хоће ли те санкције имати реперкусије по вањскополитички положај БиХ?

Неких ће реперкусија бити јер имате једног високог званичника из БиХ који је под санкцијама једне велике свјетске силе. То није добар сигнал за имиџ земље и за инвеститоре. Ипак, ово су санкције које су усмјерене лично на Милорада Додика као особу, чак не ни као на предсједника РС-а. Санкције су резултат једне дугогодишње игре живаца између њега и америчке администрације. Не очекујем да ће ове мјере имати посљедице по процесе европских интеграција. Мислим и да су активности које је амбасадорица Цормацк имала у РС-у ових дана, те најновији састанак између премијерке Цвијановић и премијера Новалића знакови да процеси иду даље. Ово је проблем који господин Додик има с Wасхингтоном и нека он тај проблем рјешава. Позитивни процеси у БиХ не смију тиме бити угрожени.

Медији тренутно шпекулирају и да би неке земље чланице ЕУ могле наметнути сличне санкције Милораду Додику. Имате ли Ви као министар вањских послова конкретне информације о томе?

Немам. Не посједујем било какву информацију да поједине земље чланице нити ЕУ у цјелини размишљају о увођењу санкција. Они ће врло пажљиво пратити развој догађаја у БиХ и од тога ће зависити њихови сљедећи потези, не само према господину Додику, већ и БиХ у цјелини. Дакле, било какве информације о увођењу санкција од стране ЕУ су за сада само шпекулација.

Ваш страначки колега Младен Иванић изјавио је недавно да је прослава 9. јануара као Дана РС-а завршена ствар јер је закон сада усклађен с Уставом РС-а. Дијелите ли и Ви његово мишљење?

То не само да је готова ствар, већ је била и непотребна и сувишна. Све што се дешавало након пресуде Уставнога суда БиХ нас је довело у додатну конфузију и додатне затегнутости унутар БиХ. Сада постоји нови закон, Дан Републике се обиљежава као секуларни празник. У овоме тренутку не видим ниједан разлог да неко има нешто против овог празника. Сада требамо посветити више пажње економији, борби против корупције, европским интеграцијама, а мање причи о прошлости. Не бавимо се стварима које су забадање прста у око другој страни, већ се окренимо стварима које нас зближавају.

Ове седмице одржан је у Београду састанак делегација Вијећа министара БиХ и Владе Републике Србије који многи оцјењују јако позитивним. Који је његов значај за односе између двије земље?

Јако велики. Састанак је био јако позитиван и имао је добре и искрене поруке. Чак је и неформални дио састанка био опуштен и показао искрен однос Србије. Ја сам након прошлог понедјељка велики оптимист и сматрам да овакве састанке треба наставити. Управо спремамо и заједничку сједницу Владе Републике Хрватске и Вијећа министара БиХ, а ја сам у сталној комуникацији с колегом Стиером. Мислим да ћемо у троуглу Србија-Хрватска-Босна и Херцеговина у овој години имати много боље односе него у прошлој.

Када говоримо о Хрватској, у задње вријеме смо имали и неколико контроверзних изјава предсједнице Грабар-Китаровић, једном око наводне радикализације ислама у БиХ, други пут око „приземљивања Републике Српске“. Ви сте на ове изјаве реагирали. Да ли Хрватска као чланица ЕУ БиХ помаже или одмаже оваквим изјавама?

Мислим да тренутна структура власти у Загребу ипак има позитивне и пријатељске намјере према БиХ. Њихов приступ је конструктиван и уважава односе у нашој земљи. Ми очекујемо развој односа с Хрватском у позитивноме смјеру. Не мислим да поједине изјаве требају бити препрека у односима двије земље. Требамо се окренути томе како да једни другима помогнемо и урадимо што више добрих ствари заједно. Разумијем да Хрватска има интерес помоћи своме народу у БиХ, исто случај је и са Србијом. Но, то не би требала бити препрека, већ саставни дио наших односа. Увјерен сам, дакле, да нас чека развој добрих односа с Хрватском.

Тренутно смо у Бечу. Аустрију и БиХ веже интензивно пријатељство, 200.000 људи овдје води поријекло из БиХ. Какву потпору Аустрије очекујете на европском путу БиХ?

Овдје је једна огромна заједница људи поријеклом не само из БиХ, већ и из Хрватске и Србије. И то је вјероватно разлог што нас Аустрија јако много разумије. Ми имамо усаглашен билатерални план дјеловања за 2017. годину, док смо у 2016. имали сјајну годину културе по цијелој БиХ. У овој години бит ћемо фокусирани на европске интеграције и на предсједавање Аустрије ОСЦЕ-ом. Очекујемо да Аустрија снажно настави подржавати политику приближавања цијелог Западног Балкана Европској унији и свих реформи и брзи европски пут. Себастиан Курз сјајно разумије односе у БиХ и наш је искрени пријатељ, али и снажан и вриједан „представник” наших интереса у Бриселу.

ПДП РС