Поштовани чланови и симпатизери Партије демократског прогреса, колеге, пријатељи, суграђани и сународњаци,

У своје и у име Партије демократског прогреса, искрено вам честитам 1. мај, Међународни празник рада.

Ово је дан који симболизује историјску борбу за радничка права и радничку солидарност. Међутим, налазимо се у таквој ситуацији да је овај дан бесмислено истински славити; морамо га искористити да се подсјетимо како многи грађани Републике Српске данас не могу остварити једно од Уставом загарантованих права – право на рад.

Свакодневно смо у прилици слушати обећања “власти” о отварању нових радних мјеста. Иако се може признати да се отварају нека “радна мјеста”, остаје питање за кога и са којим учинком? Радно мјесто за страначког послушника или члана породице у државној служби на измишљеној позицији није посао; ту нема продуктивности! То је терет за раднике, за привреду, за буџет Републике Српске.

Правог посла је све мање, а нестаје и стрпљење оних који га чекају. Зато читави градови сваке године напуштају Републику Српску! У исто вријеме изумиремо. Сваке године нас се рађа мање него што умре.

То је поражавајућа статистика. Власт је својом неспособношћу створила друштво које није у могућности да живи од свог рада, него од кредита ММФ-а! Свако ново задужење се представља као успјех, а сваки нови намет као побољшање за грађане.

Очекивано је то за друштво које дозволи да Милорад Додик и Жељка Цвијановић стварају економску политику. Њима у плану није већа продуктивност; они теже новим наметима – попут повећања акциза на гориво, теже распродаји ресурса – попут “Љубије”, они разбијају банкарски секотр – попут “Банке Српске” са јасним циљем: осиромашити Српску и Србе и довести их у стање ропства под ММФ-ом. Има ли ефикаснијег начина да се уништи друштво, народ, нација?

Свједоци смо да нам здравствени радници раде у условима недостојним човјека. Жељезнице, које су окосница сваке индустрије су у пропасти. Дјеца нам се школују у школама које нису обнављане од кад сте их ви напустили. Пољопривредници су уништени, грађевинари су под рекеотм, индустријски радници не постоје.

Како прослављати Међународни празник рада у Републици Српској која има највишу стопу незапослености у Европи, а број пензионера нам је виши од броја запослених?

Тешко да имамо било какав разлог за славље. Ипак, морам честитати свима вама који својим поштеним радом не одустајете од борбе. Вама, због којих једино и опстајемо економски и који сте једини гарант наше будућности. Вама, који одлазећи на посао сваки дан пркосите епидемији нерада, јавашлука и сна о државној служби.

Сјетимо се да је овај празник успостављен у циљу борбе за радничка права и у име оних који су дали животе за тај идеал. Стога немојмо дозволити да ово буде једини дан у години када говоримо на ову тему. Сјетимо се сваког дана да сви можемо, морамо и заслужујемо боље.

Као пријатељи, као очеви и мајке, као комшије и суграђани, као патриоте, тражимо више, тражимо боље!

Тражимо да нас сваког дана све више може достојанствено живјети од свога рада. Живјели радници и живјела Република Српска!

 

 

ПДП РС