http://pdp.rs.ba/borenovic-hrvatski-nacionalizam-postaje-regionalna-opasnost/

Невјероватно је колико национализам у Хрватској буја и то постаје забринавајуће за све нас. Умјесто да државни врх сузбија ту врсту национализма који је присутан они га још потпирују. Зато је то забрињавајуће, посебно када видимо да неке полуинформације добијају подршку од званичних политика и мислим да од тих полуинформација пријети опасност јер озбиљно се прихватају. Хрватски државни врх потпирује национализам и тај национализам постаје све већа опасност по регион,

рекао је за ТВ1 предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић.

ТВ1: Јуче смо добили Упитник од Европске комисије. Је ли он доказ великог рада Бх. власти или нам је Европа прогледала кроз прсте?

БОРЕНОВИЋ: Одговор на Упитник ће показати колико је озбиљна намјера да будемо дио ЕУ. Ово је велики тест за све институције у БиХ које требају показати да су способне дати одговор који треба бити одраз реалног стања у БиХ када су у питању ЕУ интеграције. Неће бити једноставно. То је велики изазов за све, посебно за Савјет министара, Владу Федерације и Владу РС-а које усвојеним механизмом координације требају показати колико су способне да дају одговор на питања која нису нимало једноставна, али која треба да покажу да смо спремни одвојити политизацију од давања одговора на упитник и ако то сви заједно схватимо у овој земљи мислим да ће одговори показати зрелост и спремност да се иде ка ЕУ.

Све зависи од тога колико ће трајати давање одговора на та питања и колико ћемо имати додатних питања од стране ЕУ комисије. Све је у рукама три кључне институције које треба да покажу способност да дају добре одговоре на Упитиник. Имају велику шансу да покажу да су спремни и да оставе по страни неке сујете које су биле присутне посљедњих мјесеци и да се стручно посвете давању одговора на Упитник који је у суштини скренирање стања у којем се налази БиХ. Биће ту пуно изазова.

Попис је један од њих који се може превазићи ако дамо одговор у складу са уставним надлежностима које су јасно дефинисале шта је улога Савјета министара, влада, кантона и локалних заједница. Имамо механизам координација који треба да усаглашава толико жељени став по питању бројних изазова пред којима се налази БиХ.

ТВ1: Чим је упитник стигао, стигли су и захтјеви неких домаћих политичара. Милорад Додик каже да нема ништа од европског пута без новог закона о Уставном суду; Хрватска страна тражи рјешевање неких уставних  питања. Ништа од тога није услов за кандидатски статус. Могу ли се ова питања у коначници претворити у уцјене и блокаду ЕУ пута?

БОРЕНОВИЋ: Та питања немају везе са Упитником и она ће доћи на дневни ред у наредних неколико година и она су важна за унутрашње односе али немају везе са овим Упитником. Кроз одговоре на Упитник треба рећи какво је стање у вези рада Уставног суда, рада појединих институција и то је нешто што је важно да се кроз Упитник одговори на стање у БиХ и вјероватно ће се у каснијој фази морати прилагодити одређене структуре унутар ове земље посебно када је у питању Уставни суд јер немогуће је бити дио ЕУ ако имамо стране судије и то је питање које ће кад тад доћи на ред.

Ми у ПДП-у смо се залагали да то покушамо рјешити кроз договор политичких структура кроз сагласност сва три народа и осталих да рјешимо то питање како не бисмо доносили одлуке прегласавањем него поштовали основни принцип постојања БиХ да се одлуке доносе консензусом јер само на тај начин до најбољих одлука. Ако кроз Упитник будемон гледали да испуњавамо жеље једне, друге или треће стране нећемо ништа постићи. Упитник треба да искористимо како би да ли одговор за бројна питања и области које су важне за будућност.

ТВ1: Могу ли у сукобу домаћих и европских тема страдати европске?

БОРЕНОВИЋ: Није први пут да се покушавају наметнути неке теме које ће се искористити кроз ЕУ пут. Али мислим да смо сви ставили дознања да нам је стало и да смо сви за ЕУ. Бојим се да има покушаја да се ствара нека врста политичке злоупотребе Упитника који смо добили. Нисам сигуран да ће неки политичари у томе успјети. Вјероватно се покушава скренути пажња јавности са бројних проблема са којима се суочавамо са економским и социјалних проблемиам у којима се налазимо, али Упитник је техничко питање.

Било који покушај наметања одређених политичких ставова кроз Упитник може бити само предмет пролонгирања нечега што се зове даље европско интегрисање БиХ. Те домаће теме су важне али не смију бити доведене у питање када је давање одговора на Упитник јер то треба да покаже да ми имамо одређене проблеме са функционисањем институција који не дјелују на бази принципа функционисања БиХ и то треба да буде наведено.

ТВ1: Како коментариште сталне оптужбе од стране Милорада Додика да сте у савезу са Бакиром Изетбеговићем и да се поданички односите према Сарајеву?

БОРЕНОВИЋ: Изгледа да је Додик опсједнут Изетбеговићем, да он толико пати за господином Изетбеговићем да тих осам, девет, година колико је био у власти са њима да то чак поприма политичку димензију настраности. Заиста, сваки дан бити толико опсједнут Бакиром Изетбеговићем то не приличи никоме а најмање Додику. Очигледно је чежња за влашћу толико јака јер је у задњој деценији био са СДА.

Додик то више и не крије, он све чини како би се вратио у заједничке институције БиХ. Чак му није мана што је у неколико задњих дана формирао коалиције у најмање десет локалних заједница у Републици Српској, управо са СДА.

Понављам, СДА је у неким кључним општинама, главни политички партнер СНСД-а и ту очигледно Изетбеговић не смета Додику. Чежња за повратком у заједничке институције БиХ је толико велика да то Милорад Додик више и не крије.

ТВ1: Током седмице боравили сте у Њемачкој и сусрели са канцеларком Ангелом Меркел. Како је протекао тај састанак и које поруке су послане?

БОРЕНОВИЋ: Најважније је да је Њемачка снажно стала иза европског пута БиХ, да подржава реформе које су неопходне како би се наше друштво спремило за изазове у наредном периоду.

Оно што је мене највише фасцинирало јесте да без обзира на изазове са којима се Њемачка сусреће ипак је на првом мјесту, била и остала, економија јер су свјесни чињенице да ако имају довољан број људи који раде да то може бити добра подлога за јаку Њемачку и њену позицију у цијелом свијету.

И то је нешто што и ми треба да примјенимо овдје. Да се такмичимо ко ће више фабрика отворити, ко ће више грађана запослити и подићи економски стандард. На тај начин можемо да се супчавамо са бројним изазовима. За мене је то била највећа порука. Економија на првом мјесту. За нас је врло битно да је ПДП прихважћен као један европски партнер, странка која је довољно модерна и партиотска и довољно оријентисана да буде дио велике европске породице а то је Европска народна партија у којој ЦДУ Агеле Меркел игра једну од најзначајнијих улога.

ТВ1: Како сте Ви видјели задње иступе хрватске предсједнице Грабар- Китаревић. Изнијела је неке нетачне податке о БиХ и броју повратника са страних ратишта а говорила је и о радикализацији.

БОРЕНОВИЋ: Невјероватно је колико национализам у Хрватској буја и то постаје забринавајуће за све нас. Умјесто да државни врх сузбија ту врсту национализма који је присутан они га још потпирују. Зато је то забрињавајуће, посебно када видимо да неке полуинформације добијају подршку од званичних политика и мислим да од тих полуинформација пријети опасност јер озбиљно се прихватају.

Хрватски државни врх потпирује национализам и тај национализам постаје све већа опасност по регион. Очекујем да ће се ипак у наредном периоду много зрелије односити према ономе што је пошаст из прошлости и знати се носити са изазовом да се национализам сведе на неку разумну мјеру и да не може бити подржан од званичног врха.

ТВ1: Како би оцијенили онда политику Хрватске према БиХ? Је ли она пријатељска?

БОРЕНОВИЋ: Она мора бити пријатељска. Морамо регионалну сарадњу подићи на већи нивоу као и са Србијом. Показати да смо зрели да заједнички радимо на путу помирења који је битан за све нас при чему ћемо гледати да будемо довољно снажни и развијени да пружимо нашим грађанима добру социјалну економску и сваку другу заштиту.

Политичке структуре су најодговорније и оне шаљу поруку грађанима како треба да изгледа сарадња. Овај регион је доста трпио и зато је веома важно да ми политичари стварамо амбијент у којему ћемо унапријеђивати нашу сарадњу. Сви наводи који могу да штете односима између Хрватске и БиХ нису добродошли.

Убјеђен сам да са разумном политиком можемо доћи до стабилизације односа и да уз политику коју рецимо промовише премијер Србије, Вучић, који максимално гради добросусједске односе да заједно можемо бити регион у којем ћемо градити сарадњу и повјерење од чега ће грађани имати корист а не да стално мислимо о томе да ли ћемо кроз јефитне политичке поене направити некоме штету.

ТВ1: Због чега то још увијек нисмо урадили?

БОРЕНОВИЋ: Неки то гледају кроз политилчки прагматизам. Покушавају да се додворавају одређеним табуима који су присутни. Покушавају да се додворавају добро познатим јавним одређењима али мислим да је вријеме учинило довољно да се престане са нечим што је до сада било политички корисно за једне или друге или треће, да се ипак требамо окренути будућности и морамо бити довољно самокритични.

Не смијемо дозволити да се наруши будућа сарадња између свих држава а да се оставе по страни краткорочне политичке користи које дугорочно могу нанијеити само штету. Зато је врло важно да политичари схвате да морају бити опредјељени за сарадњу. Било какве тензије и сукоби или упирање прстом у неког другог може да нанесе штету и то вријеме требамо оставити иза нас.

ТВ1: Резултати референдума у РС-у нису потврђени у служебном гласнику како је то било превиђено.

БОРЕНОВИЋ: Показало се да су били различити политички пориви. Да су неки жељели посебно владајући СНСД да искористе референдум за локале изборе и они су то и искористили.

Међутим све што се дешавало послије доказује да је за некога то била анкета а за некога референдум али је иза нас нешто што је произвело доста политичке пометње али је најважније да грађани РС-а су показали да желе остати досљедни у слављењу 9.јануара као дана РС-а који не треба да вријеђа никога него треба да буде Дан РС-а као једног равноправног ентитета у БиХ. Показало се да је неко имао потпуно различите политичке ставове везане за референдум.

Ми смо јасно рекли да то треба бити одраз става грађана о томе како и на који начин обиљежавати 9.јануар на начин на који то никога не вријеђа и показало се да они који су највише инсистирали на референдуму покушавају да га чак амнестирају од онога што се десило и да покажу да им је једина корист нешто више процената на локалним изборима.

ТВ1: Какво је тренутно економско стање и социјална слика РС-а по Вашем мишљењу?

БОРЕНОВИЋ: О томе говоре подаци о којима ми говоримо посљедњих седмица. Они су акутуелни и показују праву слику. Бруто домаћи производ по глави становника у РС-у је данас 6.463 КМ а у исто вријеме у ФБИХ је 8.010 КМ. Јавни дуг по главни становника у РС-у је 3.720 КМ а у ФБИХ 2.815 КМ, што показује какво је економско стање.

Смањио се број радника у односу на 2007.годину за 55.590. У исто вријеме је повећан број пензионера за преко 50 хиљада што значи да имамо више пензионера него радника то јесте оних који плаћају доприносе. Број запослених у индустрији је опао за преко 15 хиљада а да не говорим о томе да у здравству преко 37 хиљада здравствених радника у суштини немају плаћено здравствено осигурање.

То је одраз како је власт предвођена СНСД-ом радила и зато не изненађују покушаји да се неким тешким темама које није лако договорити скрене пажња са ових података.  Власт је направила огромне дугове а отплата кредита је порасла за неки или 30 посто. Скоро пола прихода ће бити искориштено за враћање кредита што показује да остаје много мање новца у буџету за финансирање буџетске потрошње према оним категоријама које живе од буџета а да не говоримо о томе да развојну компоненту не остаје скоро ништа.

Ми смо поносни што смо у институцијама БиХ успјели да усвојимо правилник о лијековима чиме се смањује цијена лијекова за 50 милиона КМ на годишњем нивоу, што је велика уштеда од које ће корист имати и грађани и здравствене установе. Желимо да наметнемо једну здраву тамичарску конкуренцију која ће дати бољи резултат.

Враћам се на ваше питање о састанку у Њемачкој гдје је 80 посто разговора било потрешено управо на економским питањима. Код нас је супротно.

Неки политичари који немају шта рећи стално желе да се бавим нечим што је тензија и сукоб умјесто да се рјешавају економски проблеми грађана који треба да остану у овој земљи а не да је напуштају, посебно млади људи из Републике Српске.

ПДП РС