http://pdp.rs.ba/borenovi-za-magazin-istina-refer/

Бореновић за магазин “Истина”: Референдум је прилика за Додикову трговину

Референдумско питање је тако конципирано да се пружи максимална могућност да до референдума не дође, каже шеф посланичког клуба ПДП Бранислав Бореновић.

Опозиционе странке у Народној скупштини Републике Српске имале су тежак задатак да се одреде према одлуци о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ. Током расправе истовремено се говорило да су незадовољни радом тих институција, али да референдум није право рјешење, да не вјерују Додиковим добрим намјерама, већ да је одлука политичке природе, јер је СНСД својевремено подржао оснивање тих институција. У интервјуу за Истину, Бранислав Бореновић, шеф посланичког клуба ПДП, говори о свему томе, као и зашто постоји могућност да се референдум не одржи, шта недостаје у одлуци коју је усвојила НСРС уз уздржаност опозиције, те какве су могуће посљедице цијелог случаја.

– Било референдум или не, једно је сигурно, Суд и Тужилаштво БиХ неће бити укинути, нажалост, остају у истом, ако не и у још драстичнијем и ригорознијем облику по интерес српског народа. На овај начин се не могу промијенити закони који су из „фазе наметнутих“ прешли у парламентарно формално усвојене још прије 12, 13 година, и то гласовима СНСД. Зато ће бити средство политизације, тензија и нестабилности један дужи период. У завршном обраћању Додик је објаснио своју стратегију и циљ: Да Бошњаци покрену витални национални интерес у Вијећу народа РС, па усаглашавање, па оцјена уставности пред Уставним судом РС, а као крајња активност је и индиректни Додиков позив упућен бошњачком члану предсједништва Изетбеговићу да покрене апелацију пред Уставним судом БиХ, што ће сигурно додатно продужити ову сапуницу од које никакву корист неће имати грађани Српске, а поготово не они који су трпили дискриминаторске одлуке судова или се тренутно налазе пред њима. Само један референдум има смисла у РС, а то је онај за статус Српске.

Зашто је опозиција неповјерљива према одлуци о референдуму?

– Врло су неубједљиви аргументи о одржавању референдума с обзиром на то да је и питање тако конципирано да се пружи максимална могућност да до референдума не дође. Ако ћемо бити реални док се исцрпе сви уставни и законски механизми и процедуре, могуће је да прође неколико мјесеци, па и година. То је и циљ предлагача, Милорада Додика, да има што више времена да са инструментом референдума што више „тргује“ из себи познатих разлога. Одговор на питање зашто референдум данас, а не прије десет, пет или четири године, зна Додик, а вјероватно ћемо и ми брзо сазнати. Све око рада правосуђа БиХ, али и РС, знамо већ више од десет година, исту причу смо слушали на најмање пет-шест посебних сједница НСРС и разна обећања владајуце коалиције СНСД-ДНС-СП како ће реформисати правосуђе, вратити надлежности, помоћи породице оптужених, финансирати тужбе против високих представника, структурални дијалози и слично. Десет година су запошљавали своје послушнике и чланове у исте те судове и БиХ институције. Обзиром да нисмо добили одговор на питања, шта ће бити са досадашњим пресудама, шта је са тренутним процесима, да ли ће осуђени бити пуштени из затворских јединица у РС, да ли ће физички бити заустављани и спречавани представници БХ институција у вршењу својих послова. Немамо одговор на кључно питање: Шта дан послије?! Ту је парадокс цијеле Додикове представе, његов одговор да ћемо затражити од представника РС у парламенту БиХ да траже стављање ван снаге Закона о Суду и Тужилаштву БиХ, што и птице на грани знају да по Уставу то није могуће, да без сагласности сва три народа из оба ентитета нема промјена или стављања ван снаге било којег закона на БХ нивоу. Па то је основни принцип из Дејтонског споразума који штити интерес српског народа, иначе би до сада били хиљаду пута прегласани. Ово је опасна политичка игра која чак може довести до распакивања Дејтонског споразума или не дај боже нове међународне конференције из које РС може изаћи само слабија или је неће бити у данашњем државотворном облику, како су и замислили Додик,Тихић и Човић потписивањем Прудског споразума.

Може ли референдум дати обавезујућу смјерницу за све функционере из Српске?

– Како да буде обавезујућа, шта они по том питању могу да ураде, да траже укидање Суда и Тужилаштва? И то не добије подршку друга два народа и ентитетску подршку, шта онда? Ништа, наставља се по старом. Понављам, без сагласности сва три народа и ентитета нема усвајања закона па тако ни стављања ван снаге истих, то је принцип који чува РС и БиХ и начин доношења одлука. Па посланици СНСД и њихових сателита су 2002. и 2003. године гласали за законе којим су формирани Суд и Тужилаштво БиХ, могу их ставити ван снаге ако имају за то подршку СДА, ХДЗ и још једног броја странака из Федерација. Наша подршка томе је неупитна.

Сумњате да је питање референдума на дневном реду да би се спријечили други процеси?

– Кључно је питање покретање приче о референдуму данас, да ли има везе са отварањем истраге од стране Тужилаштва БиХ о приватизацији РК Боска или пропасти Бобар банке? Да ли има везе са страхом од најављене борбе против корупције и криминала? Да ли има везе са полагањем рачуна грађанима и одговорности која неће никога мимоићи? Сигурно је да има значајну везу са чињеницом да је СНСД изгубио власт на БиХ нивоу. Резултат повлачења референдума 2011. било је пребацивање одређених процеса за организовани криминал и корупцију са БиХ на Српску како би се контролисали процеси и онемогућила одговорност… Али негативне реперкусије су биле и да је појачан рад суда БиХ по питању ратних злочина.

На који начин „натјерати“ Суд и Тужилаштво БиХ да процесуирају злочине над Србима, уколико је овакав, по вама, погрешан?

– Само један је начин, промјеном законодавства кроз Парламентарну скупштину БиХ, а што значи договором сва три народа, уважавањем чињеница, мудрошћу. Најмање се може учинити сукобом. Зашто СНСД није искористио могућност структуралног дијалога? То је њихов производ, да учини правосуђе БиХ ефикаснијим и праведнијим по питању процесуирања злочина над Србима. Шта су наше институције учиниле по питању процесуирања злочина над Србима? Шта је Влада РС учинила да помогне породицама оптужених за ратне злочине? Колико је њихове дјеце и чланова породица запослила? Десетине милиона КМ из буџета које су исплаћене разним „лобистичким“ кућама, а породице оптужених немају чиме да плате копирање докумената, адвокате, путне трошкове, па ни телефон.

Како оцјењујете ситуацију у БиХ, након узбуркане прве половине јула, између резолуција, напада на Вучића и референдумских полемика?

– Након једног позитивног помака, стабилизације прилика, ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, усвајања изјаве о провођењу економских и социјалних реформи, дошло је до застоја, турбуленција и нестабилности, на површину је изашла лицемјерство поједних БиХ лидера, првенствено Бакира Изетбеговића којем је тамо неки Орић битнији од будућности и живота 3,5 милиона људи у овој земљи, па потом беспотребна резолуција Велике Британије која је опет иницирана од неких антиевропских и лажних реформских политичара из Сарајева, а све резултирало срамним нападом на премијера Вучића. Све нас то враћа неколико корака уназад и показује по ко зна који пут да је овдје много „лажних“ проевропских лидера, да је неискреност и неповјерење снажно присутно.

Да ли странке из Српске, које су ушле у власт на БиХ нивоу превише попуштају странкама из ФБиХ? Попут заједничког дана жалости 11. јула?

– Не знам нити један примјер да су странке Савеза за промјене попустљиве, да су изгласали нешто што је супротно интересима Српске, чак мислим да мудром политиком раде у интересу Републике Српске десет пута боље него СНСД у претходном периоду, заборавили смо како се Младен Иванић понашао око кризе у Украјини, око реформске агедне (која је искључила уставне промјене), министри из РС одлично раде свој посао рјешавају текуће проблеме од чега корист имају и наши привредници. Можда је реакција бошњачких политичара који су претходних пар мјесеци изазвали политичку нестабилност управо плод фрустрације што представници из Српске коначно воде кључну улогу у Сарајеву и воде процесе у интересу грађана Републике Српске, али тиме и Босне и Херцеговине. А што се тиче дана жалости 11. јула па то је одлука која је настављена као пракса коју су изгласали Никола Шпирић и министри СНСД из претходног периода као пијетет према жртвама.

Извор: http://www.magazinistina.com/borenovic-referendum-je-prilika-za-dodikovu-trgovinu/