http://pdp.rs.ba/aleksandar-zolak-ustede-na-lijekovima-ove-godine-do-64-miliona-km/

Александар Золак, вршилац дужности директора Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ (АЛМ БиХ), каже да неће потписати рјешење за одређивање накнада Комисији за лијекове (чији је рад стопиран) све док Вијеће министара не донесе подзаконски акт у форми одлуке, што је, како каже, њихова дужност.

У интервјуу за „Независне“ Золак појашњава узроке блокаде рада Комисије за лијекове, говори о предностима новог Правилника о цијени лијекова, те признаје да је цијена лијекова у малопродаји, који су у ентитетској надлежности, повишена.

НН: Комисија за лијекове не ради од маја, јер нису одређене накнаде за њихов рад, а што за посљедицу има блокаду регистрације нових лијекова. Истовремено, Ваша агенција и Вијеће министара пребацују договорност једни на друге, а заузврат нуде информације на кашичицу, како коме одговара. Ипак, из посљедњег документа који сам добио видљиво је да сте Ви тај који треба да одреди висину накнада Комисији како би била одблокирана, зашто то не учините?

ЗОЛАК: Ја као директор могу да донесем тек рјешење, у којем ћу се позвати на подзаконски акт у форми одлуке донесене од стране Вијећа министара, а на основу које би те накнаде ступиле на снагу. Наиме, Закон о платама и накнадама у институцијама БиХ, члан 39, јасно каже да накнаде у управним и надзорним комисијама и другим радним тијелима доноси Вијеће министара подзаконским актима.

Рјешење није подзаконски акт, одлука јесте. Вијеће министара је 2010. године донијело одлуку, која је објављена у „Службеном гласнику“, број 57/10, у којем је јасно наведена та одлука на основу које је бивша директорица (Наташа Грубиша, оп. а.) донијела рјешење. То, понављам, није подзаконски акт, одлука јесте. У шестом мјесецу 2016. године послали смо приједлог одлуке на усвајање Вијећу министара.

Од тада до данас ништа није урађено, осим што смо то питање у 2017. покушали да актуелизујемо путем пет ургенција које смо слали да се ово питање стави на дневни ред Вијећа министара и коначно ријеши. Ова одлука је била 6. јуна на дневном реду сједнице Вијећа министара, са које је повучена. Након тога, ми смо одмах тражили образложење зашто је одлука повучена, а на ту молбу никада нисмо добили одговор.

НН: Из Вашег одговора се заиста намеће неколико потпитања, али ево покушаћу најједноставније: Зашто би онда Вијеће министара опструирало или стопирало доношење једне такве одлуке, која уопће није политичке природе?

ЗОЛАК: То је питање за Министарство цивилних послова и само Вијеће министара. Ја не могу да будем у њиховој глави и да претпостављам.

НН: Ви знате да они лоптицу пребацују на Вас?

ЗОЛАК: Наравно, ја сам у овој причи чист, и ја рјешење нећу никада донијети без одлуке Вијећа министара. То би била злоупотреба.

НН: Дакле, шта Вијеће министара конкретно треба да уради да бисте Ви донијели рјешење?

ЗОЛАК: Оно што су урадили и 2010. године, да донесу одлуку као подзаконски акт на основу које ћу ја написати рјешење које одређује висину накнаде. Рјешење није подзаконски акт, закон јасно каже, и до сада је то тако ишло. Заиста не знам мотиве који стоје у позадини овога, али знам да је регистрација лијекова блокирана због неке врсте опструкције или нерада на вишим инстанцама које треба да донесу подзаконски акт. Директор Агенције то не може учинити.

НН: Нови Правилник о цијени лијекова ступио је на снагу у мају, међутим, све вријеме слушамо многе контроверзе у вези с његовом примјеном. Дакле, из прве руке, да ли су цијене дијела лијекова у пракси снижене, и у вези с тим, да ли је истина да су фармацеутски лобији повисили цијене неких других лијекова како би компензирали те губитке?

ЗОЛАК: Да, тачно је и једно и друго. Правилник јесте заживио и одмах, прије неколико мјесеци, инспекција је изашла на терен, обишла десетак највећих велепродаја, и нигдје није наишла на било какву нерегуларност. Што значи да су велепродајне цијене, оне које су у надлежности Агенције за лијекове, уређене (малопродаја је у надлежности ентитета, оп. а.). Ниједан велепрометник не испоручује даље лијекове по цијенама вишим од оних у Правилнику. То што кажете да су неке цијене повећане, то је тачно. Фармацеутској индустрији је остављено оних петнаестак посто, колико отпада тржишта у БиХ на лијекове који се издају без рецепта, за слободну тржишну утакмицу.

НН: Је ли то злоупотреба?

ЗОЛАК: То није злоупотреба, јер им је остављена та могућност. Ниједна од држава у региону нема уређено тржиште безрецептних лијекова. Али је немогуће да они компензирају добитак који ће за државу да донесе Правилник.

НН: Имате ли тачну калкулацију уштеда? Приликом усвајања Правилника грађанима су обећане ниже цијене, а држави уштеде од 50 милиона КМ?

ЗОЛАК: Пројекције су такве да ће на тржишту од неких 600 милиона на лијековима који су трговани прошле године уштеде у 2017. бити неких 62 до 64 милиона. За ову годину нећемо моћи имати конкретне податке до средине 2018. године, јер крајем марта је рок за велепродају да нам достави потрошњу и промет лијекова.

То су, опет понављам, лијекови који су били регистровани на тржишту 2016. године. А будући да су то рецептни лијекови, они које држава плаћа из својих фондова, фондови ће моћи примарно уштедјети шездесетак милиона. И ако се домаћински понашају, тих шездесетак милиона моћи ће искористити да прошире права пацијената, јер видите да лијечимо људе путем телефонских бројева и слично зато што су многе терапије за многе пацијенте недостижне.

Међутим, видимо да је Фонд РС прије два мјесеца скинуо неких десетак лијекова са својих листа, што значи да је директно трошкове тих лијекова пребацио на терет становништва. Наш члан Комисије, који није био за смањење права пацијената на овај начин, експресно је смијењен, и ми сада немамо увид шта Фонд планира и шта ће да ради.

НН: Каква је улога у цијелој причи о Правилнику Ивана Прлића, предсједника Стручног вијећа Агенције, и како је уопће могуће да човјек који има ланац апотека, чини ми се тридесетак, што је Прлић и сам признао, може да обнаша овако утјецајну дужност, зар то није најкласичнији сукоб интереса?

ЗОЛАК: Не бих се сложио, али ја нисам инстанца која би требало да се бави тиме. Господин Прлић је ту од настанка Агенције, ја сам дочекао то Стручно вијеће и, на крају крајева, одлуке у Стручном вијећу се доносе по одређеном принципу и никада један човјек не може да буде сам за нешто да би то прошло.

НН: Ипак је у питању особа која може да утиче на цијене, а држи ланац апотека?

ЗОЛАК: Не може сам, никако. Не може да утиче на цијене, јер сам био укључен у доношење одлуке на Стручном вијећу, и то је била велика борба. Прлић сам је био врло незадовољан управо и коефицијентом и доношењем одлука, јер је знао да ће профит да му се смањи. То је било у неформалним разговорима, али то је напросто тако.

НН: Да ли су тачне информације да политика, односно СДА и ХДЗ, не могу да се договоре у вези са замјеником Агенције, и у контексту тога, шта спречава Вијеће министара да Вас званично именују за директора?

ЗОЛАК: Незваничне информације, које имам, јесу те да управо због недостатка договора о замјенику не иде ни директор на именовање, јер они желе та именовања завршити у пакету.

 

ПДП РС