Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

Афера „Деведесет девет“

„Гнусна зарада на дијабетичарима“

Осим корупције у здравству којом је буџет РС оштећен за милионе марака, бивши министар здравља Ранко Шкрбић одговоран је и за свјесно уништавање здравља пацијената, присиљавајући их да користе лијекове који им не одговарају и, што је најгоре, који уопште нису у том тренутку били у званичној употреби.

У периоду од 2006. до 2013. године Шкрбић је дао потпуни монопол фирми „NovoNordisk” на снадбијевање Фонда здравства инзулинима аналозима. Ова фирма је од Фонда, за вријеме Шкрбићевог мандата, за само три своја лијека – Levemir, NovoRapid i NovoMix, инкасирала више од 60 милиона конвертибилних марака.

Шкрбић је декретом укинуо квалитетне и испитане лијекове за дијабетес, а у употребу увео нове, од којих неки нису били до краја клинички испитани.

Ранко Шкрбић је декретом укинуо хумане инсулине, (које је користио највећи број дијабетичара у РС), и наложио да се пацијентима, без обзира на степен развоја дијабетеса, преписујe инсулински аналог. Уз то, бројни пацијенти су пребачени на инсулин, иако су болест могли контролисати таблетама. На тај начин им је здравље бесповратно уништено. И све то само да би Шкрбић и његова екипа зарадили милионе.

Најстрашније и најужасније од свега је што су у то били укључени и труднице и дјеца, који имају дијабетес.

Ранко Шкрбић, као министар здравља, 02.11.2009. године, на меморандуму министарства, упућује допис (број: 11/04-500-10-17/09) свим директорима Домова здравља, Општих болница и Клиничких центара, у којем их обавјештава да укида хумане инсулине и, умјесто њих, уводи инсулинске аналоге.

Декретом је промијењен начин лијечења преко 13 хиљада дијабетичара.

Након његове одлуке, у наредним мјесецима потпуно нестају хумани инсулини и љекари су били присиљени преписивати инсулинске аналоге дијабетичарима. И оним којима они уопште нису били потребни. Нико не зна, нити кога интересује, какве последице је то по здравље пацијената оставило. Према тврдњама стручњака, овакав приступ морао је оставити тешке последице на здравље бројних пацијената.

Најужасније од свега је што лијек Левемир  тог 02.11.2009. године, када је Шкрбић послао свим директорима Домова здравља, Општих болница и Клиничких центара, своју одлуку/наредбу о укидању хуманих инсулина и насилном увођењу инсулинских аналога, није уопште био до краја испитан, није био одобрен за употребу најосјетљивијој популацији – код дјеце испод 6 година и код трудница- и није се знало какве све последице он оставља.

aferaDIJABETfb