http://pdp.rs.ba/afera-81-shkrbi-eve-milionske-malverzats/

Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

 

АФЕРА „Осамдесет један“
„Набавке за здравство по посебним условима“

 

Процес набавки медицинске опреме под посебним условима које је диктирао бивши министар здравља Републике Српске Ранко Шкрбић са предузећем „Инел мед“ из Мостар изазивао је велику пажњу јавности Српске, а био је и под лупом истрага пропалог пројекта Специјално тужилаштво Републике Српске.

Ради се о милионским набавкама дијализатора, ортопедских помагала и друге опреме и медицинских материјала.

Према расположивим информацијама, све се одвијало у периоду од 2008. године под Шкрбићевим покровитељством, који је био главни за одобравање набавки, а под посебним тендерским условима за познате добављаче.

Постоји основана сумња да су и „подизвођачи“ – кћерке фирме учествовале у намјештеним тендерима као што је онај из 2008. године када је набављена количина од 86.000 дијализатора, 20 пута већа него што су годишње потребе.

Иначе, власник „Инел меда“ је Марко Тадић из Мостара, преко којег је Шкрбић, набавком ортопедских помагала, дијализатора и потрошног материјала за дијализне центре опрао милионе марака.

Свједоче то дешавања са тендером који је Фонд здравства 2008. године расписао за дијализаторе и потрошни материјал којима је требало снадбјети дијализне центре из Зворника, Добоја, Шамца и Приједора. Набављено је 86.000 дијализатора, што је количина која је тим центрима довољна за наредних 20 година. На тендеру је побиједила фирма „Интермед“ Бањалука, ћерка компаније „Инелмед“ из Мостара, власништво Марка Тадића.

Шкрбић је већ тада био у великом вишегодишњем талу са овом фирмом и фаворизовао је у многим пословима. Спорно у цијелој причи је да дијализатори, вриједни 4,3 милиона марака, уопште нису били потребни, већ су купљени само да би се Шкрбић и Тадић уградили у посао.

Прије овог тендера, 2007. године, потписан је уговор са фармацеутском компанијом „Фрезенијус“ д.о.о. Сарајево, којим се овој фирми у јавно приватном партнерству дају на управљање дијализа центри у поменутим градовима. „Фрезенијус“ није желио да преузима Шкрбићеве и Тадићеве дијализаторе, јер има оне властите производње.

Свјесно су бачени милиони како би Шкрбић узео новац.

Занимљив је и податак да у РС дијализу користи 946 пацијената (толико је званично чланова Удружења дијализних, трансплантираних и хроничних бубрежних болесника Републике Српске), а прије доласка Шкрбића на власт, почетком 2006. године било их је 460, па је мистериозно откуда толики пораст. Сасвим је реално да има фиктивних пацијената, на које се лажно књиже услуге, а медији су писали да постоје и сумње да су здрави људи дијализирани како би тако извукли огроман новац.

Довољно је напоменути и да, поред пријава по којима су истраге за намјештене тендере вршене од стране правосудних институција РС, никада нити један случај корупције у овој области није доведен до краја, тј. није добио свој епилог што довољно говори о спрези власти и истражних институција.

Познато је да је фирма „Инел мед“ потписала са Фондом здравственог осигурања у периоду 2008-2013 званично 6 уговора за набавку имплантационог материјала, потрошног материјала за дијализу и остеосинтетског материјала од скоро 5,5 милиона КМ (што је видљиво из одговора на посланичко питање Број:11/06/-012-489/13 од 09.12.2013. године), али је непознато колико је кћерка фирма „Интермед“ из Бањалуке истих таквих уговора потписала у наведеном периоду.