Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

 

АФЕРА „Осамдесет“
„Кредита за „Унис – фабрика цијеви“ Дервента“

 

Власт Републике Српске хвалила је предузеће „Унис“ Дервента као примјер изванредног пословања, али се на крају испоставило да је и то рупа без дна у коју је упадао буџетски новац који је, без дилеме, одатле извучен чиме је Српска, најблаже речено, ојађена за десетине, па чак и стотине милиона марака.

Радници предузећа провели су посљедње године у штрајку, предузеће није било ликвидно, због обавеза, дугова и приспјелих тужби, али је упркос чињеници да предузеће не остварује довољно добити да може отплатити емитоване обезнице и да је изузетно презадужено ипак добило 20 милиона марака.

Oсим 20 милона које је Инвестиционо-развојна банка РС противзаконито емитовала као обвезнице, Унис је дигао и ва кредита код Балкан Инвестмент Банке, и то:

-дугорочни кредит од 7 милона КМ у јануару 2011. године,

-краткорочни кредит у истом износу од 7 милиона КМ из фебруара 2011. године.

У тренутку одобравања ових кредита сви сектори у Балкан Инвестмент Банци дали су негативно мишљење, истичући да се кредит не треба одобрити; правници су били става да је имовина, која се ставља под хипотеку у сврху обезбјеђења овог кредита, већ вишеструко оптерећена хипотекама, те не постоји могућност да се банка наплати из исте.

Међутим, све те чињенице су занемарене и тадашње руководство Балкан Банке (БИБ) је одобрило ова два кредита, а Унис је, како су и упозоравали, дошао у ситуацију да не може више да плаћа доспјеле кредите.

На примјеру Униса, може се видјети како су ИРБ РС и Балкан Банка у то доба заједно дјеловале, односно одобравале кредите истим предузећима која су имала блиске везе са властима.

Осим блокираних рачуна, који су били логичан исход маћехинског односа према новцу из буџета, на видјело су изашли и вишемилионски дугови према банкама због кредитних задужења, за које им је гаранције издавала Извозно-кредитна агенција (ИГА) БиХ, која се ради тога налази у великим проблемима, јер „Унис“ те кредите не враћа.

Тегелтијино правдање

У новембру прошле године постављено је сљедеће посланичко питање министру финансија РС Зорану Тегелтији: „У низу промашених инвестиција ИРБ у куповини обвезница пропалих предузећа, ради се о десетинама милиона марака и 20 милиона марака куповини обвезница пропалих предузећа „Унис“ Дервента. Сматрате ли да сте и Ви ресорно Министарство одговорни за овакав посао трошења државног новца, и сматрате ли да сте, између осталог, одговорни и што је држава само на предузеће „Унис“ Дервента оштећена за цирка 50 милиона марака?

Од министра Тегелтије је затражено и да достави  списак чланова Кредитног одбора, који је одобрио овакву трансакцију, и да одговори колико је Министарство финансија одговорно што укупно потраживање према предузећи „Унис“ Дервента није само тих 20 милиона марака, него је далеко већи?.“

Тегелтија је одговорио да је Инвестициони одбор за хартије од вриједности одобрио емитенту „Унис фабрика цијеви“ а.д. Дервента, Проспект I емисије обвезница јавном понудом. Предмет емисије је био 20.000.000 обвезница, номиналне вриједности 1,00 КМ, а вриједност емисије износила је 20.000.000,00 КМ, са роком доспијећа 8 година.

Ова одлука је, наводи се у одговору, била заснована на претходно извршеној анализи података о емитенту те достављеном мишљењу Управе Инвестиционо-развојне банке а.д. Бања Лука.

Тегелтија тврди да је „Унис фабрика цијеви“ а.д. Дервента, у то вријеме одвијала производњу у три производна погона и остваривала извоз од око 85% исте, што је сврстало у ред највећих извозних предузећа у Републици Српској.

Навео је и да су за чланове Инвестиционог одбора за хартије од вриједности именовани Александар Џомбић, предсједник Владе Републике Српске; др Зоран Тегелтија, министар финансија Владе Републике Српске; Жељко Ковачевић, министар индустрије, енергетике и рударства Владе Републике Српске; Јасминко Јотић, савјетник предсједника Владе Републике Српске и Владимир Трифковић, савјетник предсједника Владе Републике Српске.

Ипак, Тегелтија наводи и да, кад је донесена одлука о спорној емисији обвезница, он није био присутан због раније преузетих обавеза.

Тужбе

Иначе, Банка Српске тужила је Извозно-кредитну агенцију БиХ (ИГА) и државу БиХ као њеног оснивача јер није извршила своје обавезе преузете по издатој гаранцији од девет милиона марака за кредит који је код ове банке подигао “Унис – Фабрика цијеви” из Дервенте.

Иначе, ИГА је “Унису” издала гаранцију и за кредит од око 72 милиона марака, подигнут код Рајфајзен банке, а који ово предузеће због отежаног пословања није у стању да враћа.

Када се све то сабере, ИГА је за ово дервентско предузеће, само код ове двије банке, издала гаранције које премашују 80 милиона марака. Из тог разлога, пријети реална опасност да би ИГА могла да остане без комплетног капитала, који износи око 52 милиона марака, због преузетог ризика за “Унис”, који је у већинском власништву компаније “Balkan Steel”.

Посебно је индикативно да су “Унису”, по основу ова два кредита, од стране ИГА издате гаранције у износу већем од 80 милиона КМ, иако је законски прописано да та агенција може дати гаранцију само до висине капитала.