http://pdp.rs.ba/afera-51-bobar-banka-propala-zbog-mil/

Партија демократског прогреса очекује од свих надлежних институција Републике Српске да узму у разматрање сљедећу аферу и трошење народног новца заснованог на озбиљним тврдњама и чињеницама којима је учињена огромна штета по интерес Републике Српске. Очекујемо и да се преиспита одговорност лица која су произвела такво штетно дејство као резултат противуставног, незаконитог, коруптивног, нерационалног, неодговорног и непотистичког понашања.

 

Афера „Педесет један“
„Пропаст Бобар банке“

Случај „Бобар банке“ јавности је добро познат. Банка је пропала брзином свјетлости, у року од само мјесец дана, и у њој су остали заробљени милионски депозити јавних предузећа и локалних заједница. Агенција за банкарство Републике Српске ниједног тренутка није се сматрала одговорном за пропаст, иако су двије године прије пропасти независни ревизори утврдили мноштво неправилности у пословању ове банке.

Агенција за банкарство одговорна

Партија демократског прогреса пита – зашто до данас није покренуто питање одговорности Агенције за банкарство РС? Тврдимо да је Агенција директно одговорна јер није учинила ништа да би спасила Бобар банку, односно грађане и правна лица, клијенте банке, од штете која је настала уништавањем банке. Најновији случај дрскости Агенције је наредба свим правним лицима да прво морају платити обавезе према Бобар банци па тек онда остале обавезе.

Значи ли то да се и обавезе према држави не могу плаћати док се не измире обавезе ако их имате према овој банци?

Зашто се нико од надлежних институција није огласио, по случају Бобар банке, за фиктивне кредите (којима је покривана актива банке)? Радници кредите нису подизали за себе, а данас их управа Банке терети за њих!

Ликвидација

Послије смрти власника банке Гаврила Бобара, муњевитом брзином Бобар банка је ликвидирана, због презадужености и неликвидности, а без посла је остало 206 радника.

У банци је остало заробљено око 250 милиона КМ депозита, од чега је чак 90 милиона депозита грађана.

Кредити мимо закона

Највећи проблем Бобар банке је давање кредита повезаним лицима изнад законом дозвољеног лимита, на шта је Агенција за банкарство РС затварала очи, односно није смјела да обавља свој посао због огромног политичког притиска врха СНСД-а.

Бобар банка је пласирала ко зна колико таквих кредита. По мишљењу ревизора у 2013. години, приходи Бобар банке су незаконито увећани за више од 17 милиона КМ, иако су имали директан налог Агенције за банкарство РС да се ти приходи не могу књижити.

По налазу независног ревизора, губитак банке је требао да буде близу 16 милиона КМ, умјесто исказане добити од 1,4.

Ревизор је тада изразио сумњу и у законитост двије докапитализације Банке, и навео је да је Банка одобрила кредите повезаним лицима коју су након тога извршили докапитализацију Банке. Прва докапитализација извршена је емисијом обичних акција крајем 2013. године у износу 10 милиона, од чега су два повезана лица Бобар Аутосемберија и Универзал Бијељина уплатиле 5.760.000 КМ.

Друга – додатним повећањем капитала емисијом приоритетних акција у јануару 2014. године у износу од 4.876.000 КМ, од чега су чега су два повезана лица Бобарауто Семберија и БМД Јања Бијељина уплатили 3.049.000 КМ.

Ревизор је тада утврдио да је у вриједности од око 6 милиона КМ покушано незаконито повећање прихода банке на начин да је Бобар банка продала некретнину повезаној фирми из групације Бобар и то само на основу уговора о продаји, иако новац никада није уплаћен на рачун Банке.

У банкарском сектору се говори да су размјере мућки са провезаним правним лицима у Бобар банци тешке неколико десетина милиона КМ

Покушај спасавања

Осим хартијама од вриједности, власт је покушавала да спаси Бобар банку тако што је натјерала јавна предузећа, међу којима је и Електопривреда РС, да орочи свој новац у овој банци, како би јој се одржао минимум ликвидности и било спријечено стрмоглаво пропадање. Само Електропривреда је морала да орочи више од 13 милиона КМ.

Да би се провела акција спасавања опљачканих банака, Влада РС је измијенила и правила Инвестиционо-развојне банке РС. У измјенама правила ИРБ РС, које је Влада РС усвојила у октобру 2014. предвиђено је да ИРБ може закључити уговор о субординираном кредиту финансијској институцији „уколико се ради повећање допунског капитала, те уколико је минимална каматна стопа осам одсто на годишњем нивоу“. По томе, банка узима кредит од државе од 8%, а та иста банка кредитира државу, купујући њене трезорске записе по 2%, односно обвезнице по 5%.

Захваљујући измјенама Правила, омогућено је да ИРБ кредитира пропале банке, те након тога, кад се сав новац извуче из ових банка преко спорних кредита, држава тиме постане већински власник, а онда поново буде присиљена да упумпава новац, под паролом спасавања финансијског сектора.

Ако се још има у виду да су предузећа из састава Бобар групе (Елвако, БМД…) већ добила десетак милиона КМ из ИРБ РС, као и да је ова фирма била миљеник режима годинама, јасно је да је Република Српска оштећена за ко зна колико десетина милиона КМ.