За српске представнике јучерашњи 1. март био је обичан радни дан. Осјећаји помјешани због посљедње кризе и сјећања на 1992. Представници Савеза за промјене вратили су се у институције БиХ, но свој ће рад модифицирати до краја овога мандата након одлуке бошњачке стране о ревизији пресуде Међународног суда правде у Хагу против Србије. Предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић говори о кризи и потезима ове странке и Савеза за промјене.

Како гледате на ову кризу и могући расплет?

Овдје је криза изазвана искључиво због тога јер су представници бошњачкога народа сматрали да имају ексклузивно право над БиХ. Такви се покушаји прожимају већ годинама, а епилог је био са подношењем нелегитимне, једностране ревизије пресуде по тужби против Србије.

То показује колико је у међувремену постала аутистична њихова политика да сматрају како могу дјеловати ванинституционално и да они једини могу полагати право на БиХ. То се мора зауставити, не само због српског народа него и због представника хрватског народа те цијеле БиХ.

Најважније је све вратити у оквир институција, Устава и Даyтонског мировног споразума. Дакле, у складу с правилима која постоје.

А како коментаришете расплет у погледу ревизије?

Након турбулентних догађаја, очито је да ће се то питање ријешити и пуно прије. Свима је јасно да упућивање три одвојена писма, али идентичног садржаја Предсједништву показује како Међународни суд правде у Хагу није прихватио легитимацију господина Софтића. У најмању руку ју је оспорио и показао да смо ми били у праву када смо тврдили да Софтић нема право заступати БиХ у ванредном правном лијеку јер није добио сагласност БиХ.

То је, рекао бих, један велики политички ударац, али и морални Бакиру Изетбеговићу и бошњачкој елити која је научила бити изнад свих. То је добра лекција да се кроз ову процедуру ревизије пресуде Бошњаци морају вратити у институције. На извјестан начин апсурдно је да је највећу штету БиХ учинила странка која се у њу највише заклиње и човјек који је глумио да представља њезин симбол. А све то на један сасвим погрешан и извитоперен начин.

Зато је ово добро приземљење за Изетбеговића јер се поставља питање шта би се догодило да сваких пола године нетко једнострано злоупотријеби институције БиХ.

Ако се Изетбеговића не заустави, ко каже да сутра неће овако тужити Хрватску и Црну Гору

Поставља се питање што би зауставило господина Изетбеговића да сутра поднесе једну такву тужбу уиме БиХ против Хрватске или Црне Горе, а без сагласности државе.

Какве лекције извући из овога случаја који је показао кључне слабости институција БиХ?

Да, ревизија пресуде је прави случај који је показао да су се одлуке донијеле мимо сустава. Једна страна, бошњачка, себи је дала за право донијети овакве одлуке. Хоће ли то поновно чинити, то је сада право питање. Но, за мене је једнако важно видјети како ће сада функционирати заједничке институције.

Како ће се понашати Савез за промјене, односно ваша странка у овој кризи?

Видјели сте да смо ми рекли како је немогуће бити дио скупштинске већине са страном која то злоупотребљава. Сада је велика одговорност на појединцима из Савеза за промјене који воде заједничке институције којим ће интензитетом радити. Треба постојати проходност када су у питању животна питања, односно одлуке које не могу чекати и, дакако, када је у питању европски пут.

Треба, међутим, дати до знања да поједине одлуке које немају тај карактер хитности требају бити у фази чекања, односно фази утврђивања јаснијих односа у земљи. Требаће времена да се из овога изађе јер је битно пољуљано повјерење.

Искрено сам очекивао и рјешавање питања око града Мостара, Изборног закона, но видимо да се ништа не догађа. И по овоме видимо како једна странка, једна структура, у овоме случају СДА, стално нарушава повјерење. Прави договоре, а онда их не реализује до краја или нас држи у увјерењу да ће све бити у реду, а тако на крају не буде. Важно је све вратити тамо гдје је било како бисмо 2017. искористили за важне пројекте.

Хоће ли бити блокада, бојкота Парламента, Вијећа министара, Предсједништва БиХ?

Очигледно је да ће, због неповјерења и одустајања од кључних начела којима смо успоставили власт да се одлуке доносе заједнички, у заједничким институцијама бити тежа проходност у доношењу одлука. Немогуће је да имамо потпуни застој јер се поставља питање како ћемо сутра расподијелити клириншки дуг, како ћемо ријешити питање путовница, моста у Љубовији, покретање изградње цесте Сарајево Београд.

То је нешто што захтјева мудрост јер такве ствари не могу чекати. Друге могу. Чињеница је да владајућа коалиција више не постоји у оном капацитету у каквом је била и да ће се до краја мандата налазити у одређеној фази политичке хибернације.

Је ли овај случај промијенио односе у Савезу за промјене и СНСД-у, односно ујединио Србе?

То тако изгледа у овоме случају и то је логично. Но, овај случај је ујединио један народ који је преварен. Мислим да је овај потез ујединио Хрвате и све оне који желе да се ради у складу с Уставом и законом. Овим је потезом показано да безакоње нема мјеста у БиХ. Позвао је Србе и Хрвате да заштите БиХ од политичких насртаја оних који су се највише заклињали у ту исту БиХ. Таква перцепција је била апсурдна до прије неколико година због чега сам у Народној скупштини Републике Српске упитао може ли нетко замислити да ћемо ми бранити БиХ те да позивамо Изетбеговића да се врати у институције земље.

Референдумом је прије 25 година изгласана неовисност БиХ, но при томе су Бошњаци и Хрвати надгласали Србе. Како гледате на тај догађај у контексту посљедњих одлука?

На тај догађај ми гледамо као на окидач за почетак рата. То значи да свака врста таквог надгласавања на референдуму доводи до конфликта. Овај је догађај за нас симбол страдања и рата. Ми немамо проблема што неко тај датум слави, али ми га не славимо и гледамо на њега као на окидач за десетине хиљада жртава на свим странама.

Ако данас направимо паралелу, онда уопштено можемо рећи да свако надгласавање у БиХ води сукобу, прије свега политичком и не мислим да ће се икада више догодити крвави. За БиХ је изнимно штетно убудуће било шта доносити надгласавањем и морамо се научити да све одлуке доносимо консензусом. Ни један глас не може вриједити више од другог. Знамо да постоје аномалије у ФБиХ и зато желимо да се и то ријеши унутар легитимних представника Бошњака и Хрвата.

 

 

ПДП РС